Обнова домаћинстава у Пекчаници код Краљева
Од почетка шесдесетих до краја осамдесетих година прошлог века из Пекчанице, једног од највећих и најстаријих краљевачких села, махом из економских разлога, отишла је готово половина становништва.
Највише мештана Пекчанице тада се одселило у градове у Србији и на територији бивших југословенских република, али су неки отишли у европске земље, па и Америку и Аустралију. Последњих година неки од њих улажу у обнову кућа и домаћинстава у родном крају а неки планирају и повратак.
Угледни пекчанички домаћини Раде и Мирослава Ракић, пре четири деценије са ћеркама Оливером и Славицом, одселили су се у Америку а неколико година касније придружила им се и најстарија ћерка Весна с породицом.
У далеком свету, стари крај нису заборавили. Ковали су заједничке планове да обнове домаћинство у Пекчаници, каже њихова најстарија ћерка Весна:
"Ја, моја мајка и сестре одлучиле смо да наставимо обнову обе куће и помоћних објеката тамо где смо се и родиле, што за живота није стигао да уради наш отац а што му је била животна жеља. То је био наш дуг према њему. Мајка је била и иницијатор и највећа подршка у тим нашим плановима и жељама. Хтели смо да наша деца и унучад знају одакле смо и на нашем примеру виде како треба поштовати место где смо рођене и одакле смо у свет отишле."
Веснин супруг Раде подржао је своју супругу и свастике у њиховим плановима. Каже да нису жалили новац, јер је Пекчаница прелепо село, здраво и живописно, а људи су добри и гостољубиви.
Обимнији радови на обнови домаћинства подно Јасребара, обронка Јелице, започели су прошле године а ове је већ добило је добило ново, лепше рухо, какво и пристаје узорним и вредним домаћинима.
Станислава Ракић, комшиница и рођака, обрадовала се обнови домаћинства као да је њено. Нада се да ће убудуће Радове и Мирославине ћерке с породицама чешће да долазе у родни крај те ће имати прилику да се више друже. Новим комшијама обрадовала се и сеоска воденичарка Верица Капларевић јер ће, како каже, можда добити и нове помељаре.
Радојица Радовановић са супругом Живаном и синовима најпре је обновио наслеђену родитељску воденицу старију више од века и по, затим качару, млекар и друге помоћне објекте и, најзад, кућу грађену 1926. године. Данас домаћинство поред самог пута Краљево-Ивањица плени пажњу комшија и бројних пролазника. Заједничка фотографија Радојичиних родитеља Новака и Добриле има посебно место у реновираној породичној кући.
"Диван је осећај да се деца савијају око свога дома", задовољно каже Радојица, јер сматра да овакви поступци могу да врате живот српском селу. "Имам двојицу синова, живе у Београду, факултетски су образовани и на добрим положајима, али обојица сваки викенд, кад им време дозволи, проводе овде, у Пекчаници."
Мештани Пекчанице кажу да у селу може да буде још боље и лепше, само да је више младих и да је сеоски матичар Милутин Бунарџић упосленији - да више уписује у књиге рођених и венчаних него до сада.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 9
Пошаљи коментар