Научноистраживачки камп у Доњој Трешњици

 Јутро кампера у Доњој Трешњици, почиње крај шатора уз логорску ватру и песму. У планинском селу, далеко од градске буке, солитера, и свих животних погодности, тридесетак младих учи како да се снађе у природи, али и направи сок од шумског воћа.

"Овде имамо другачије услове за живот, није нам све на дохват руке, сами морамо да се сналазимо", каже Лазар Јеремић из Бачке Тополе.

Ивана Јанковић из Ниша каже да су се одлично провели: "Људи су јако фини овде, тражили смо гљиве, шетали смо шумом, купали смо се на реци, купаћемо се и на језеру".

За десет дана кампа, у Доњој Трешњици, кажу, живне цело село, јер млади из тог краја углавном живе скромно и немају пуно прилика да путују, а они старији труде се да буду добри домаћини.

"Наше село је мало и кад нам неко тако дође у госте на пар дана то нам значи много, јер имамо са ким да се дружимо, да се упознамо", каже Анђела Вучетић из Доње Трешњице.

Предраг Спасојевић учитељ из Доње Трешњице говори о старијима мештанима села: "Обично дођу, доносе нам парадајз, краставац, тиквице, пите, кифлице, слане кифлице, а и учествују као посматрачи кад имамо свирку, кад имамо неки концерт".

Захваљујући камперима, обала Зворничког језера добила је нови изглед, а током боравка у Трешњици учили су и о превенцији наркоманије, гљиварству и орјентирингу.

"Циљеви нашег друштва истраживача су такви да изведемо младе из просторија у којима свакодневно бораве у својим градовима где живе и зближимо се са природом и генерално упознамо са целом Србијом, наравно на оваквим местима, а не неким урбаним", каже Филип Богуновић, из друштва истраживача "Зенит" из Бачке Тополе.

И док је већина кампера вредно учила и радила, неки су у Трешњици прославили и свој рођендан. Са само две године Анђа је уједно била и најмлађи и најслађи учесник кампа.