Ваљево: "Дан малине" за оживљавање малинарске производње

"Казано је да малина не може више овим просторима. Тешко је било некада гајити малину када није било овога,кад није било воде.Сад је лако. Ево видите ово је пример", каже Предраг Аврамовић, село Козличић код Бранковине.

И у домаћинству Илића у околини Бранковине, неколико генерација бере први род у младом малињаку. Намера им је да повећају производњу и поново обезбеде већи род као што је то било некада.

"Има четири пет година како сам сад почео велику количину од 60 до 80 ари. Само нису мало цене, али можемо се сложити"; сматра Данило Илић из Козличића.

"Десет година има сигурно како је прекинуто да се сади у околини, нигде није имало. Сада има мало по Бранковини доле, код нас овде има, можда неких 5 до 6 ,бар до 10 има сигурно. Засадио сам ово је прва малина овде, надам се да ће бити боље догодине", поручује Ненад Илић из Козличића.

Да се малина враћа у Бранковину и да ваљевски крај, упркос проблемима у малинарству, и даље остаје један од центара производње "црвеног злата" - потврђују и пољопривредни стручњаци.

"Можемо комотно рећи да у овом крају имамо јако добре малињаке и јако добре произвођаче. У односу на неки период од пре 5 до 6 година када смо имали неку производњу која је овде замирала. Има малине и то доста по површинама и производњи Ваљево се, можда нисмо ту поново први, али смо ту близу првог места поред Ариља и Ивањице", сматра Илић.

Икао се малина премешта у више терене због повољнијих агроеколоских услова, малинари у бранковачком крају, са новим засадима, желе да сачувају малинарство, а са њим и своје „Дане малине" - најстарију манифестацију која је некада подстицала развој села.