Савезници, француске бомбоне и пиротски ћилим

Пожутеле стогодишње фотографије и неколико записа очевидаца анас су једини сведоци о томе како је ослобођен Пирот у Првом светском рату. Ослободиоцима су, како наводи Мила Панајотовић, историчарка у Музеју Понишавља, даривали ћилиме:

"Кажу да се генерал Франше д’Епере једва кретао колико је био тежак ћилим на његовим леђима."

У Пирот је 13. октобра 1918. године прва ушла француска коњичка дивизија, коју су већином чинили војници из Сенегала.

"Црни бре, црни ко тигањ, само им се зуби белеју, говорили су тада Пироћанци", преноси Мила Панајотовић.

Легенда каже да су војници пиротској деци делили бомбоне, а да су у знак захвалности ћилимарке смислиле шару која и данас носи назив "француске бомбоне". Ћилимарство је последњих година у кризи, а та шара скоро је заборављена.

"Већином се траже ђулови, гугутке на диреци, венци", каже ћилимарка Светлана Манић, "Све су то старе шаре, а француске бомбоне се слабо траже."

Према елаборату о заштити географског порекла пиротског ћилима, заштићено је тачно 95 шара и 125 детаља. Једна од заштићених шара су "француске бомбоне".

Велики је број шара је заиста аутентичан, тврди историчарка уметности Радмила Влатковић: "И то је оно што обележава пиротски ћилим, а настале су управо као креација самих ткаља."

А пиротске ткаље забележиле су и друге важне догађаје, посветиле им шаре и у њих уткале део себе. Зато су ћилими из Пирота јединствени по лепоти и квалитету.