Поморавски вез и обредни хлебови из Осипаонице

Када домаћице из Осипаонице ставе хлеб или погачу на печење у "смедеревац" мирише цело двориште и пола сокака.

Тајна је у стрпљењу и састојцима добијеним од њихових производа са њиве, без додатка адитива, како истиче Љиљана Ђурђевић. Мирјана Радивојевић додаје: "И у уживању. Ја уживам док месим хлеб."

У време не тако давне прошлости, њихове баке и мајке су квасац за хлеб припремале увече и остављале га у наћвама или копањама до јутра. Тада је свака кућа имала више чланова, па се месило и по шест хлебова, а погаче су се правиле у посебним приликама.

"Погача за аманет, има свој аманет, има своју заклетву и има своју цену", каже Мирјана Радивојевић, "ми дугујемо нашим бакама, нашим мајкама, српској мајци да заштитимо хлеб."

Праве погаче за рођење, крштење, погаче за косаче, погаче када се жње жито, за венчање, за акџије. И сваку богато украсе. Док их праве, труде се да млађим домаћицама пренесу знање.

Ранка Јеремић каже да има две снахе, учи их да месе хлеб и оне воле да раде.

Знање и вештина вредних жена из Осипаонице, драгоцени су у очувању нематеријалног културног наслеђа наше земље, сматра Драгана Филиповић из Етнографског музеја.

"У том смислу активност које спроводи ово удружење жена допринело је да се на једном месту види које су све то врсте обредних хлебова постојале у прошлости а неке од њих сачуване су до данас."

Један од најпознатијих обредних хлебова је славски колач, који је неизоставни део сваке славске трпезе, он је и уписан на нашу репрезентативну листу и на листу нематеријалног културног наслеђа Унеска.