Од "Бљеска" трагају за несталим члановима породице

Иако је то подручје било под заштитом Уједињених нација, нико није притекао у помоћ нападнутим Србима, са вековних огњишта протерано их је петнаест хиљада. Спас су потражили у Републици Српској и Србији

У колони из Западне Славоније била је и породица Којић из Окучана.

"Гранате су падале цели дан на Окучане", прича Душанка Којић, "ја нисам изашла 1. маја, чекала сам мужа који је погинуо тог дана. Избегла сам другог дана, исто су падале гранате, са децом. Прошле су двадесет три године, тешке, али ни до дан данас нисам пронашла мужа."

Душанкин син Милан у то време имао је осамнаест година. Иако тешко рањен са мајком и сестром стигао је у Борчу и ту су саградилиу нови дом:

"Морали смо да наставимо даље живот, нисмо имали ни пуно времена за туговање, живот је морао да иде даље у избеглиштву, подстанарству. Ту смо дошли, направили смо кућу уз помоћ добрих људи, оженио сам се и имам троје дивне деце."

Драгана Ђукић је из Нове Градишке. Тог 1. маја 1995. године погинуо јој је брат а тешко рањен отац. Шеснаест година трагала је за братовљевим гробом - 156 особа и даље се воде међу несталим.

"Проблем несталих је у фебруару ове године подигнут на највиши ниво", каже Драгана Ђукић, председница удружења несталих породица "Суза". "Председник Републике Србије и председница Републике Хрватске Колинда Грабар Китаровић су нам дали нову наду и дали су обећања, важно је да се та обећања и испуне. Сви знамо да је питање несталих хуманитарно питање, али те породице и даље чекају."

Пре рата на подручју Западне Славоније живело је око седамдесет хиљада Срба, а према подацима "Веритаса" вратило се тек хиљаду пет стотина, углавном старијих.