У СОС дечјем селу биолошка браћа и сестре одрастају заједно

Немања и Јелена Павловић су рођени у Црној Трави. Живе у различитим хранитељским породицама у Власотинцу иако су рођени брат и сестра.

"Ја и Немања живимо у истом делу града, виђамо се често, некада по граду", каже Јелена. Некад Немања дође код ње, кад има времена.

Као хранитељица са десет година искуства, Жаклина Анђелковић сматра да децу из истих породица не треба раздвајати и зато се труди да девојчица коју чува, свакодневно одржава везу са сестром и братом:

"Морам да бринем и да имају савршене везе са биолошком породицом, са сестром и братом, са оцем, мајком, осталом породицом."

Браћа Александар и Стефан и њихова сестра Александра остаће заувек заједно, без обзира на то што одрастају у установи за хранитељски смештај деце као што је СОС Дечје село у Краљеву.

"Првенствено је важно за њих то што остају заједно", сматра Биљана Момчиловић, СОС родитељ. "Јачају своје снаге за даљи живот - да корачају јачи, снажнији и да буду подршка у животу."

СОС Дечје село изграђено је пре 14 година. Тренутно у њему живи 68 малишана и 12 тинејџера у Заједници младих.

У складу са политиком ове установе за збрињавање деце без родитељског старања, у готово свакој од ових 14 великих породичних кућа као и заједници младих одрастају биолошка браћа и сестре.

"Дешавало се чак да деца буду раздојена у неким другим облицима бриге, па када дођу код нас онда буду спојени, што представља један веома позитиван пример", истиче директорка СОС Дечјег села у Краљеву Борка Лукић. "Можемо рећи да то представља позитивно искуство."

Однос између браће и сестра је трајан, снажан и врло битан у животу детета које одраста у хранитељским породицама. Не престаје чак ни када их живот одведе даље или пошто оснују своје породице.