Кикиндски Јевреји чувају језик, обичаје и сећање

Фото: Александар Луковић

Први Јевреји у Кикинду су дошли крајем 18. века. Бавили су се, углавном, трговином и медицином, па су, иако су чинили мали проценат становништва, веома допринели развоју друштвеног и економског живота у граду.

"По неким подацима, већ крајем 19. века,  било је око две стотине Јевреја и они су чинили око један одсто целокупног становништва града. До Другого светског рата тај број је нарастао на око 330. Они су Ашкенази, дошли су са територије Немачке и Мађарске о чему сведоче и њихова имена", објашњава историчар Марко Милошев. "По тадашњем аустроугарском закону,  они су морали да узму или немачка или мађарска имена и презимена."

У жељи да сачувају своју идентитет, у Кикинди су 2003. године основали Јеврејску општину. Приоритет им је, кажу, повраћај имовине.

"Нажалост већина наших чланова није одрасла са тим јеврејским идентитетом, тако да се наш рад састоји од окупљања, симболичног обележавања празника", истиче Јана Кнежевић из Јеврејске општине Кикинда. "Међутим, последње три године почели смо да се бавимо много озбиљнијим стварима као што је реституција, односно повраћај јеврејске имовине, која нам лепо иде."

Старо јеврејско гробље, настало пре око две стотине година, данас је у лошем стању и, кажу, не виде начина да се нешто промени.

"Овде је сахрањен бивши апотекар Готвер Мехерен. Све ортодоксни Јевреји. Међу последњима је сахрањена моја мајка која је умрла 1965. године и Стеван Мајхран који је ту сахрањен седамдесетих година", каже Иван Кнежевић. "Овде се више се не сахрањује."

Прва јеврејска вероисповедна општина овде је имала своју синагогу, рабина и предмолитеља.

У центру Кикинде 1880. године изграђене су синагога и зграда јеврејске школе. Међутим, педесетих година прошлог века, она је најпре продата, а затим и срушена.