У Србији битку с раком изгуби педесеторо деце годишње

Лука Јајчевић из Пожаревца има четири године, а скоро две се лечи од акутне лимфобластне леукемије. Због дуготрајних терапија и слабог имунитета, недавно је почео да трчи и тек почиње да прича.

АндрејЈ Јајчевић, Лукин брат каже "Највише волимо да трчимо. Он трчи доле, па ја иза њега, па ме Деа јури и онда ме угризе."

То није променило само Лукин живот, већ и свакодневицу целе његове породице до изолованости.

Ива Јајчевић, Лукина мама истиче да је "Јако битно да са дететом не дође у контакт особа која је болесна и самим тим живот те породице је у друштвеном смислу јако сиромашан."

Интензивна терапија завршава се за 6 месеци, и следи период праћења. Лука ће се сматрати излеченим, ако се болест не врати пет година од почетка лечења. Родитељи се надају, али стрепња не пролази.

"Та мисао ће стајати у главама сваког родитеља да постоји трунчица страха да ће се можда једног дана болест вратити, "додаје Лукина мама истичући да је најтежи део био суочавање са чињеницом да њихово дете болује од рака. Они који су водили битку за своје дете никада неће заборавити да је здравље на првом месту и да не смеју да посустану.

"Након овако тешке борбе схватимо ми као родитељи колилко смо јаки, да ситуације које смо мислили да не бисмо психички поднели, а након тог периода изађемо поносни на себе," каже Ива.

За Лукин даљи развој веома је важно дружење са вршњацима. Међутим, док не ојача довољно за то, друштво ће му правити брат Андреј и неизбежна Теа.