Света гора Мојсињска - интригантна и недовољно истражена

Простор на коме Јужна Морава улази у Сталаћку клисуру и прави најлепше меандре, где су се сударала источна и западна царства, одувек је био стратешки важан. Кроз такозвану Капију Србије најпре су стари Римљани трасирали пут, а онда су тим друмом пролазили многи, међу њима и мисионари.

"Зачетак Мојсињске Свете горе и свега што је везано за њу потиче управо од манастира Светоме Роману, када су овде дошли Свети Роман и Нестор са простора Охрида и Охридског језера", објашњава свештеник Влајко Грабеж. "Они су овде започели мисију описмењавања, окултуривања, побожности народа."

Сама црква о којој пише византијски цар Василије Други у Хрисовуљи из 1020. године је из  рановизантијског периода.

У порти манастира из 9. века налази се капела у којој су похрањене мошти Светог Романа, затим звоник у коме је у 19. и 20. веку била болница, али и гроб у коме је  срце Николаја Рајевског, који је Лаву Толстоју послужио као инспирација за  лик грофа Вронског у роману „Ана Карењина".

Рајевски је погинуо у августу 1876. године, у бици са Турцима  у оближњем Адровцу и схрањен је крај манастира. После неколико дана тело је пренето у Београд и уз највеће државне почасти у присуству мајке, Ане Михајлове, испраћено у Украјину.

Од Ђуниса до Сталаћа према предању било је 77 цркава и црквишта. Већина се везује за Моравски период, с краја 14. века и монахе синаите.

"Монаси синаити су у том периоду, бежећи пред турским најездом после Маричке битке 1371. године из јужних крајева и са Свете Горе, настанили те крајеве", објашњава историчарка уметности Маја Ћерањић. "Пошто су они имали посебан облик општежића који је тражио скровита места, скроман живот, они су на овом терену, у Мојсињско-послонским планинама, нашли управо таква уточишта где су градили задужбине, цркве и манастире." 

Мала Света гора за чије цркве и изворе се везују многе приче и легенде и даље је интригантна и недовољно истражена. О постојању некадашњег богатог духовног живота данас сведоче  остаци богомоља и неколико обновљених цркава између Мојсињских и Послонских планина  које одавно нису на путу ходочасника.