Грнчарија из Злакусе на листи Унеска?

Мешавина камена и глине, уз столећима стицано и од предака наслеђено искуство, у Злакуси, селу надомак Ужица, одвајкада, добијају нову, употребну вредност.

"Заштитни знак села и четири века дуге грнчарске традиције је његово величанство земљани лонац, израђен у јединственој техници и по рецептури која се само овде примењује.

"У свакој земљи имате неи вид грнчарије, украсне а ретко која има употребну, на начин на који ми користимо, поготово на отвореној ватри", каже Горан Савић из Злакусе.

Милан Савић је рођен 1930. године, а грнчаријом је Почео сам да радим кад ми је било 8 године, 7-8 година и нисам прекидо никако.Научио сам тако од мога оца, и отац мога оца је то радио.

Упркос традицији и генерацијама које су живеле од њега, до покретања Међународне колоније уметничке керамике, средином деведесетих година прошлог века грнчарски занат је био пред нестајањем.

Основна идеја била је да дођу уметници који ће, на основу занатске вештине и аутентичности, правити скулптуре, објашњава Софија Бунарџић, ауторка пројекта "Керамика Злакуса и међународне колоније":

"Не да будемо конкуренти лончарима из Злакусе да правимо лонце него да, на исти начин, том техником и начином израде, правимо скулптуре."

Спој традиције и уметности, за готово две и по деценије постојања, радовима 330 уметника из 33 земље, удахнуо је нови живот селу и подстакао посустале злакушке грнчаре.

Удружење лончара "Злакуса" основано је пре више од десет година, каже председник Дарко Тешић:

"С обзиром на то да је  грнчарија почела да се израђује на електричним точковима, ми смо основали Удружење да заштитимо начин израде и материјала од којих се израђује ова грнчарија."

Данас је у Злакуси више од тридесет мајстора, а уз образовни програм ужичке Уметничке школе аутентични грнчарски занат у Злакуси, баш као некада, успешно "живи" и чека званичну потврду, светске културне баштине.