Љујићи изабрали живот на селу

Међу малобројнима који су се одлучили за живот на породичном имању у Бистрици је млади брачни пар Љујић. Невенка и Петар, баве се пољопривредом и настоје да љубав према селу, пренесу на своје трој деце која су и једина у том засеоку.

Познају се од детињства, јер одрасли су у овом крају, у два села измедју Нове Вароши и Пријепоља, завршили школу и упркос могућности да крену даље, одлучили су да остану ту и баве се оним што обоје воле.

"Није ми тешко радити ово што радим, ту сам се пронашао... Набавили смо трактор, направили смо нову шталу, базен за осоку, сву могућу прикључну механизацију, све смо набавили од стоке", каже Петар Љујић.

"Живимо сасвим нормално, пристојно, лепо зарађујемо, јесте да се много ради, деца су мала, али хвала Богу, сви смо живи и здрави, тако да колико стигнемо урадимо, а урадимо доста", додаје Невенка Љујић.

И после 7 година заједничког живота на селу, кажу, нису погрешили, јер корак по корак, уз субвенције, проширују газдинство, обнављају механизацију, месечно предају 4000 литара млека, и у свему имају подршку Петрових родитеља.

"Зна се ред, стоји рад, разумевање и човек до циља ће стићи, путева има доста, али треба одабрати полако, лагано, договорно, дакле да се договори шта се хоће", каже Раде Љујић из Бистрице.

"Ми помажемо што год можемо али, они то раде, одрадјују и они су главни. Ми помогнемо што можемо, што не можемо, не тражи нам нико и ето", наглашава Миланка Љујић.

"Радимо двадесетак хектара земље, људи нам дају без икакве надокнаде, зато што је на жалост све мање и мање народа у селу и ми то радимо", наглашава Раде Љујић.

Ни готово пусто село није их обесрабрило, али им за лагоднији живот, кажу, недостају боља струја и пут којим би лакше стизали до 7 км удаљене Нове Вароши, вртића, а касније и најближе школе у коју ће деца ићи.

"Не размишљам да се одселим али жао ми је због деце зато што је село пусто, што немају друге деце да се друже, па су сами", каже Невенка.

"Сматрам да смо се изборили, да смо оставили темељ, основ за собом. Децо само напред", поручује Раде.

Уз све што су до сада, истрајним радом и уз подршку старијих стекли, имају и нове планове за будућност, али и жељу да, истнску љубав према селу, пренесу на шестогодишњу Милу, четворогодишњег Милана и најмлађег, седмомесечног Срђана.