Како је воћар постао ковач
Велимир Јововић из Шумаровца код Прокупља, посао воћара и сточара употпунио је ковачким занатом. Један је од ретких који се одлучио за занат који одумире, али се показало да није погрешио.
Чекића и наковња, Велимир се прихватио када су двојица ковача, његове комшије, због старости, скоро престали са радом. Каже да су села подно Јастрепца срећом још увек жива и да је успешна пољопривредна производња и данас незамислива без ових услуга.
"Нема ковача, долазе ми из Речицу, долазе из Бајчинце, долазе ми из Баботинац, сви који ме познају мало од мало", каже Јововић.
Када је ковачка ватра запаљена у његовој радионици, одахнули су не само пољопривредници из његовог села, већ и из околних, који сада овде сервисирају своје прикључне машине.
"Дотераш му плугове, све ти заврши, све ти среди, пробаш, рекламација има ако не ваља, али за сада је у реду", каже оран Јоцић, воћар из Горње Трнав.
Иако му снага и чврста рука још увек не мањкају, Велимир није сигуран колико ће још издржати и да ли ће неко од потомака наставити посао, који је он под старе дане започео.
"Син има своје обавезе, унук је запослен, други иде у школу. Тешко да ће нешто да буде, али добро, о том потом", каже Јововић.
У познатој пољопривредној општини Прокупљу, највише воћа, вишања и шљива пре свега, управо се произведе у подјастребачким селима, тако да је готово извесно да ће још дуго постојати и потреба за оваквим мајсторима.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар