Изложба "Мостови на кривој Дрини" у Ужицу
У ужичком Историјском архиву у току је изложба "Мостови на кривој Дрини", аутора Жељка Марковића, побројавши их 25 на дринском току дугом 346 километара.
Изложба је плод сарадње ужичког Историјског архива и Архива Републике Српске.
Од Шћепан Поља, где Дрина настаје од Пиве и Таре, до њеног ушћа у Саву код Сремске Раче има железних, бетонских и камених мостова. Најстарија је чувена камена ћуприја у Вишеграду, а најмлађи „братољуб" у Љубовији. Најдужи је Павловића мост, 413 метара, а најкраћи, 60 у Бук Бијелој.
"Оно што је интересантно, на дужини од 92 километра у Босни и Херцеговини, тамо где није гранична река има 17 мостова, међутим, тамо где је гранична река из Републике Србије и Босне и Херцеговине, према Републици Српској има само седам мостова, и просечно на 35 километра је мост тамо где је гранична река", каже Жељко Марковић, аутор изложбе.
На 64 километра од Вишеграда до Бајине Баште не постоји ни један мост на Дрини или Зеленици, како су је звали.
"Сваки је делио једну исту судбину, био је колико мост спајања, толико и мост раздвајања током историје и сваки је био рушен. Има укупно шест мостова који су некада били на Дрини, који су забележени и на чијим местима није подигнут нов мост", каже Жељко.
Али о сваком је забележена прича на основу скромне архивске и мемоарске грађе, као и о дринским воденицама, старим лађама-буринкама, сплавовима.
"На мене је највише оставио утисак мост речи, који постоји између народа са обе стране Дрине. Зато је на сваком паноу истакнут и стих неке песме који говори о Дрини, а то су ти мостови који никада нису били срушени", додаје Жељко.
Захваљујући једном таквом мосту, изложба "Мостови на кривој Дрини" ће после ужичког Историјског архива бити отворена и у више градова Републике Српске и у Сарајеву.
rts.uzice@rts.ts
+381 31 513 552
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар