У Ваљеву много димњака а мало димничара

Данијел Јовановић је најмлађи димничар у Ваљеву. Има тројицу колега у граду од око 80.000 житеља. На почетку, каријере да би привукао муштерије, носио је сатенско одело, цилиндар и беле рукавице.

А данас да ли четворица оџачара успевају да очисти димњаке, не зависи само од њих, већ и од власника кућа, станара у зградама и угоститеља.

"Може да се постигне, с обзиром да нас има четири у Ваљеву", каже Данијел. "Од та четири, два су активна, која баш раде овај посао, двоје раде и ово и још нешто друго као успутан посао. Може да се постигне да се уради, али заиста тешко, Ваљево је велико тржиште."

Иако посао димничара, због строгих захтева противпожарне заштите, не би требало да буде сезонски, код нас је уобичајено да посла највише има у сезони грејања. Ваљевски оџачари размишљају и о свом занату у будућности.

"Старији занати полако изумиру и техника напредује", каже Сергеј Стефановић. "У 21. смо веку и ови ће људи морати да се баве додатном делатношћу. Али ако један мајстор усаврши свој поасо и воли га, а ово је срећан посао и мора на крају да се одрекне, онда нема перспективе за њега."

У причи о чишћењу димњака немогуће је не поменути загађење ваздуха у Ваљеву. План топлане је да за три године поред мазута, уведе и био-масу као чистији енергент.

"До сада је у Топлани трошен мазут класе це који има садржај сумпора до 3%", каже Зоран Степановић, директор ЈП Топлана Ваљево. Сада користимо, значи, нискосумпорни мазут који има садражај сумпора испод једног процента. То је била прва ствар коју смо урадили у току прошле године и, наравно, наставили."

Док Tоплана увођењем јевтинијих енергената и смањењем цене грејања не привуче Ваљевце да се прикључе на градски топловод, остаће велики број појединачних ложишта. А то значи да ће димничари итекако имати посла.