Дани чешке културе у Крагујевцу

Крагујевац крајем 19. века изгледао је другачије кроз објектив Чеха, Емануела Клара. Један од пионира спске фотографије направио је прве снимке Јагодине, а у Крагујевцу је основао атеље и засновао породицу. Његове праунуке се, са поносом, сећају једног од првих Чеха који је за домовину одбрао Србију.

"Он је чак слике које је фотографисао, које су у оно време биле сепиа боја, оно црно, бело, он је бојио, тако да су оне биле у боји", каже Светлана Перишић из Београда.

Србија је у 19. веку била Европа у малом - најбројнији странци, били су Чеси. Од 15.000 становника, колико је Крагујевац имао 1900. године, било је један одсто Чеха.

Бежећи од германизације словенских народа у тадашњој Хабсбуршкој монархији, долазе у ослободјену Србију, која је вапила за интелектуалцима и образованим стручњацима.

"Доктор Херман Мајнерт, који је би први крагујевачки окрузни физикус или рекли би данас , начелник санитета,затим Јосиф Вовес,који је био први просесор музике у Крагујевачкој гимназији, генерал Зах, први начелник Генералштаба српске војске, породица Фиала, оснивачи прве фабрике коже у Србији", каже Ненад Карамијалковић, потпредседник Удружења "Чеси Шумадије".

Традиционално добри односи две државе и народа, и данас се развијају, пре свега у области културе,образовања и науке.

"Та заједничка сарадња, уствари има за циљ, већу интеграцију измедју словенских језгара, како би могле да боље представе, заправо словенске језике и књижевност у свету", каже проф. др Ивана Кочевски, Филолошки факултет Београд.

У Чешкој данас живи око 3.000 Срба. У златном граду, Прагу, школовали су се наши највећи умови, Вук Стефановић Караџић, Никола Тесла, сликари, редитељи. Сећање на знамените личности, данас чувају бројна удружења у обе земље.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542