Пут у завичају војводе Петра Бојовића

Кроз златарску врлет, од Лаза до засеока Бојовића, где се налазе темељи родне куће ратника који је учествовао у шест ослободилачких ратова Србије од 1876. до 1918. године Војска је уваљала више од три километра макадамског пута.

"Он је понос овог села, ове фамилије, целе Србије је понос. све остале војводе имају неку кућицу, а Петар нема ништа. Петар до сада није имао ни пута", каже Милутин Бојовић, чукунунук војводе Бојовића.

Деценијама се о војводи, који је 1915. године офанзивом Прве армије на чијем је био челу изненадио и савезнике и непријатеље ћутало.

Прво сећање на војводу у завичају је спомен чесма подигнута почетком овог века, да путник стане и окрепи се, али и поклони сенима славног војсковође.

Прошле године уваљано је и три километра пута до школе у Мишевићима која је и укровљена, а у којој је планирана спомен соба бриљантног војног стратега, али и писца и теоретичара.

"Добили су сада и макадамски ваљани пут до места родјења војводе Петра Бојовића, добиће идуће године спомен кућу и спомен собу. Ми то планирамо да за ових 100 година обележавања значајног датума учинимо да направимо то село Мишевићи препознатљиво у целој Србији", каже Радосав Васиљевић, председник Општине Нова Варош.

"Биле би ту истакнуте две витрине хоризонталне и три вертикалне, где би имали и сабљу, а то ће да нам Војска Србије омогући, мундир и тако неки експонати који су веома вредни", каже  Радојко Чоловић, координатор.

Нововарошани очекују и помоћ државе у исправљању неправде према једном од четворице српских војвода, који је из родних Мишевића отишао са девет година, а сахрањен скромно, без војничких почасти у Београду 1945. године који је једном ослободио.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552