Жетва спелте у златарском крају

Прошле јесени засејана на златарским пољима, спелта је стигла за жетву, упркос временским неприликама.

"Некако је била, што би се рекло зла година, одједанпут киша, био кишни период и одједном пресекло, почела је суша, како - тако спелта се извукла", каже Јекослав Пурић.

Стару житарицу коју су дуго знали као крупник и користили најчешће као сточну храну, а онда деценијама заборавили, домаћини поново сеју, уз помоћ стручњака. Уместо жетелаца и поточара раде комбајни и машине за прераду.

"Била је запостављена из тих разлога што је била тешка за мељаву и она мора прво да се ољушти и да се меље. То је право, тако се ради свуда у свету, у Немачкој, Француској и онда стицајем околности када смо набавили љуштилицу за спелту, онда је та производња постала права", каже Јекослав Пурић.

"Она је по својим карактеристикама далеко хранљивија од пшенице, која је наравно доминантна житарица и оно што је позитиван тренд да се из године у годину површине под спелтом повећавају, како у општини Нова Варош, тако и у суседним општинама", каже мр Милинко Шапоњић, Пољопривредна стручна служба Нова Варош.

Алтернативним житарицама као што су спелта и хељда, бави се у овом крају више од 100 домаћинстава, а мала златарска житница простире се на неколико стотина хектара.

Док је жетва спелте, некадашњег крупника, већ при крају, хељда, која се у последњој деценији вратила на златарска  поља сазреће тек у септмбру и вероватно ће ово дуго топло лето на њу оставити више последица.

У златарским селима све више се окрећу органски гајеним житарицама. Када је хељда у питању ту је приход за 50 одсто већи. А о све већем интересовању говори и податак да цена земљишта за закуп или продају расте.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552