Поздрав краљу трубе

Подсећамо на интервјуе које су са Фејатом Сејдићем урадили новинари РТС-а Драгана Сотировски и Срђан Цонић.

И данас у 72. години, иако се због болести отежано креће увек је елегантан и са манирима који су га одвајали од осталих трубача. Господин Фејат Сејдић никада није свирао само за новац. Њега нико није могао и смео да понижава, а за више од пола века своје каријере уз његову трубу веселили су се најпознатији политичари, писци, глумци.

У Гучи, где је освојио све што се могло освојити донео је нови стил одевања и начин понашања. За кратко време постао је жива легенда и икона трубе.

Фејат Сејдић добио је награде за прву трубу, златну трубу, најбољи оркестар.

"То много пута и каже тај главни директор: Фејате, до сада си освајао, дај мало нека ови млади да дајемо младима. Кажем, важи нема проблема."

Фејат воли свој југ, Лесковац, посебно Бојник. Добио је и сва могућа градска признања.

Његовим стопама пошли су и син и унук. И данас они слушају савете старог мајстора чије име још увек много значи и отвара многа врата.

"Мој живот је труба... Нема жеље која ми се није испунила, а посебно ова последња да добијем националну пензију."

Похвалио нам се Фејат да га пријатељи нису заборавили иако је због болести морао да се од трубе растане пре 14 година. Радо се присећа детаља из каријере дуге пола века и награда које је, каже давно престао да броји.

Фејат Сејдић памти сусрете са Ричардом Бартоном, Титом, Де Голом, генералима и председницима , знаним и незнаним гостима којима је свирао од Америке до Аустралије:

"Када питају некога одакле си, он каже из Бојника, питају где је то, па тамо где је Фејат... Могао сам да живим где сам хтео, у најбољем граду, али срце ме је овде вукло."

У Гучи је први пут наступио  1969. године. Таленат је наследио од деде, а трубу и оркестар од оца. Свирао је Фејат целог живота музику без нота, за филмове, серије и свачију душу.

"Људи су плакали када сам свирао Марш на Дрину", присећа се Фејат. "Моју трубу су многи знали."

Променио је у каријери, каже,  шест труба; последњу је поклонио унуку Небојши, победнику Драгачевског сабора 2004. који не крије да од деде има највећу трему:

"Мени је жао што деда не може да путује са нама и што не може да свира. Где год да одемо и свуда су нам врата отворена, сви питају како је деда."

Двогодишњи Виктор је шеста генерација Сејдића. Од деде је добио прву трубу, а за успех ће, како Фејат рече морати сам да се потруди.