Лош квалитет воде у Расини и Западној Морави

Од априла до новембра, једном месечно, екипа Завода за јавно здравље, по налогу крушевачке Гадске управе, узоркује воду из реке Расине. Редовним контролама подлежу и њене притоке.

"Ове године се ради на десет места, од Мајдева па до улива реке у Мораву. Резултати су променљиви. Једног месеца вода овде крај цркве буде у другој, наредног у четвртој категорији. Нема стални квалитет. У летњем периоду микробиолошко оптерећење је стално присутно. Искачу и хемијски параметри од месеца до месеца. Сам квалитет није за купање. Онима који то чине, без обзира на нашу препоруку, саветујемо да се обавезно након изласка туширају чистом водом и да главу не потапају. Посебно саветујемо да купање избегавају мала деца, болесници и труднице", каже др Весна Марић, Завод за јавно здравље Крушевац.

Упркос томе, читавог лета, на три купалишта чије уређење Крушевљани деценијама ишчекују, посетилаца не мањка. Старијих више него младих. На обали Расине крај цркве Покрова Пресвете Богородице, бака Мира је са унуком овога лета један од најредовнијих посетилаца.

"Долазили смо свакодневно док је било јако сунце. Да се освежимо и расхладимо. Мислим да је вода добра за купање,а сви кажу да је квалитетна и за ишијас и реуму."

"Ја сам то слушајући почела чешће да долазим пошто ме рамена боле. И заиста, једно четири дана узастопце сам била и ево ја раме не осетим" , каже фризерка Душка.

За разлику од Расине, која Крушевљанима упркос ниском водостају пружа одлично освежење, на обалама Западне Мораве, у коју се улива, пливача готово да нема. Ове године није у програму контроле Завода за јавно здравље, али јесте код Викторових чувара природе-чланова еколошког
покрета "Бела бреза" из Крушевца. Годинама уназад , почетком јуна, на Светски дан животне средине, а у оквиру пројекта Зелене листе Србије они на Морави организују Еко дан.

"Радили смо физичко-хемијске особине воде. Контролисали  смо и присуство амонијака, нитрита, карбоната, сулфат. Генерално ове године можемо бити задовољни. Пронашли смо , што је за очекивати, присуство свих ових једињења у траговима, али мање него иначе. Највише има азотних једињења. То је последица великог броја септичких јама, сточних фарми, али и последица примена вештачких ђубрива. Не треба заборавити да све оно што не оде у земљу дође у реку, нарочито када су бујице и велике кише. Сад је водостај реке много мањи него пре месец дана и сигурно да би вода била лошијег квалитета. На основу ранијих наших испитивања количине органских примеса, Западна Морава спада у воде друге категорије. Што и није тако лоше. Последња микробиолошка анализа показала је неисправност у приобалном делу, тамо где се излива фекална канализација. Углавном суграђани то знају, избегавају таква места, мада генерално сматрам да у Западној Морави не би требало да се купа", каже Весна Ненадовић, Еколошко удружење "Бела бреза" Крушевац.

Западна Морава дугачка је 308 километара. Од извора до ушћа у Јужну, са којом створи Велику Мораву, у њу се улива 85 притока, са продуктима градова и насеља смештених дуж њених обала, што је чини једном од наших најзагађенијих река.

Да Зпадна Морава буде чистија немерљив допринос град Крушевац ће дати изградњом колекторске, канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода. Пројекат вредан близу 24 милиона евра чији се завршетак очекује у наредне две године.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707