Ко су били сенатори у бившој Краљевини Југославији

Према Устава Краљевине Југославије, од педесет сенатора, половину је именовао крај, а половина је бирана непосредно. На изборима за чанове Сената 1939. године бирано је 47 предсатвника. Међу њима, нашла су се и двојица из Аранђеловца, што су за то доба, биле велика част и одговорност. Тако су, пут Београда, кренули земљораник Лазар Анић и апотекар Димитрије К. Јовановић.

"Када је напустио Демократску странку, због сукоба који су и у то време владали у политици Србије, онда је неколико година паузирао. После тога се прикључио југословенској радикалној заједници. Као кандидат Југословнске радикалне заједнице, активно је, поново, почео да се бави политиком", каже Димитрије Јовановић, унук Димитрија  К. Јовановића.

Како је Аранђеловац важио за монденско одмориште ондашње господе, политичара и дипломата, сенатори из тог краја имали су задатак да својим везама и угледом, обезбеде што више новца за своје место.

"Оно што је посебно битно и што је везано за његов политички рад, то је сређивање саме Буковичке бање и купатила у Буковичкој бањи. И то је оно што је његов политички допринос развоју општине Аранђеловац и уопште почецима развоја туризма у Србији", каже Димитрије.

Мада архивски записи говоре да су седнице Сената биле врло живе и понекад прелазиле границу пристојног, сенатори су ипак одлучивали о зажним питањим: буџету, законима и међународним уговорима.

"Анарђелова је из тог периода имао одређене пролазе до одређених министарстава и других органа, где су сигурно људи који су заступали овај крај, реализовали значајне пројекте. Аранђеловац је био веома развијена средина за крај 19. и почетак 20-ог века, као индустријско, тако и као туристичко место", каже Дарко Павловић, директор Народног музеја Аранђеловац

После мартовских дешавања 1941. године, Сенат Краљевине Југославије је престао да постоји. Иако су радили кратко, сенатори су представљали елиту југословнеске међуратне државе.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542