Сјеничанин дао крв 140 пута

Од када је пре четири деценије другу у војсци у Загребу дао крв, Хасим Богућанин спасао је многе животе. До сада је крв дао 140 пута - око 60 литара његове крви тече венама људи свих нација широм Србије. Његова хуманост није изостала ни деведесетих година. Сећа се догађаја у  ужичкој болници.

"На ортопедском одељењу било је двоје деце која су плакала. Питао сам зашто плачу, а они су рекли "тата треба да се оперише, а мама је отишла да тражи ко ће дати крв. Питао сам како се зове тата, а она ми је рекла Драган. Позвонио сам на звонце, изашла је сестрица. Оне су узеле књижицу и погледале. Највећи рат се водио преко Дрине, и ја сам ту и стојим. Она је погледала књижицу и видела ко сам, из Сјенице, и рекла колегиницама: "Ово је Муслиман." Ја сам се насмејао на то и питао има ли неких проблема. Одговорила је: "Не, не, господине, само се ви свуците да вас прегледам и нема проблема", каже Хасим Богучанин, добровољни давалац крви.

Спасавајући живот другима у руднику где је провео радни век и свуда где је било потребно, овај хумани човек препешачио је  стотине километара сјеничко-пештерске висоравни по сметовима и снегу, да би стигао на време у неко забито село. Стекао је и много пријатеља.

"Дуда је добар и као човек, давао је крв, давао је народу, помаже свакоме ко год да је зовнуо он је отишао", каже Зејно Рамовић, Сјеница.

"Мени је лично помогао, у мојој фамилији, дао ми је за рођака, за зета. За њега само речи хвале, хвала му још једанпут", каже Пајевић.

Богућанин намерава да остане добровољни давалац крви све док му здравље и Закон допуштају, макар до 65. године живота.

"На евиденцији Црвеног крста тренутно имамо 120 давалаца крви са овог подручја и да је више давалаца крви као што је Хасим Богућанин где би нам био крај", каже Садат Реџовић председник надзорног одбора Црвеног крста у Сјеници.

"Поготову у овом летњем периоду када се крв требује са свих страна због трансплатације органа, разних оперативних захвата потреба за крвљу је велика", каже Алтан Хамидовић, директор Дома здравља у Сјеници.

Немамо салу за трансфузију крви, али с обзиром на разуђеност подручја на територији општине Сјеница мислим да би требало размишљати у том правцу да се у најскоријој будућности отвори трансфузиологија и у нашој установи.

Осмех на лицу оних којима је помогао за Богућанина је највеће признање.