Уметнобилом кроз Србију

Колико грађани учествују у културном животу локалне заједнице, шта треба мењати, побољшати на културној сцени и како то реализовати. То је само део питања за чијим одговорима Асоцијација независне културне сцене Србије трага, обилазећи Србију уметнобилом.

"И оно што је негде заједнички закључак јесте да је дефинитивно независна култура на једном паралелном колосеку у односу на институције и установе јавног сектора, и да се ти колосеци заправо нигде не додирују, нажалост", каже Вирџинија Ђековић. "Да би потенцијална сарадња, управо ова два сектора могла да изроди некакве пројекте који би било одрживији".

Савремене уметничке праксе озбиљно су угрожене због непрепознавања важности стваралаштва код нас, оцењује др Ирена Ристић, доценткиња Факултета драмских уметности у Београду:

"Као да је критичко промишљање онога што нам се дешава, нешто што представља фактор, непријатељски фактор у друштву и посматра се као нека непожељна активност, а не схвата се заправо као нужни коректив."

Поистовећивање забаве и културе озбиљно је угрозило стваралаштво у многим локалним заједницама, јер се тим сегментом живота баве људи ван струке.

"Чини ми се негде да је тај сектор културе постао место где ћемо да поставимо све оне којима смо нешто изобећавали, треба да се уради да се заврши", сматра Петар Матовић, књижевник и професор српског језика.

Колико је култура важна за развијене земље говори и чињеница да Черчил није укинуо донације за ту област ни и време рата, јер је и смисао борбе била одбрана тих вредности. Тај пример данас је узор земљама Евопске уније, чијем чланству стремпи и наша земља.