Такмичење младих ковача у уметничком ковању

Када се сложе шесторица ковача, млади и пуни снаге, помогнути старом гардом, настане предивна музика. Тада ужарени комади гвожђа немају куд и после обавезног каљења настану љути јатагани, бритке  сабље и мачеви, средњевековно копље,  а по некада и у свету чувени и цењени дамаскус челик.

Млади мајстори ковачи, који су силом прилика  тај занат наследили од очева или дедова показали су у Дубљу у ковачници Ивице Ивановића своје умеће и  разменили искуства, не би ли стари занат опстао на овим просторима.

Домаћин, Ивица Ивановић, наглашава да је остао једини ковач у селу и да млади људи не желе да се баве тим послом јер је тежак и прљав. Каже да са усијаним гвожђем ваља поступати као и са женом некад нежно, некад мало грубље, али је најважније осетити душу у њему. Посла има, каже, а најчешће се кују пољопривредне алатке.

Уз трубаче, песнике и сликаре, такмичење у уметничком ковању организовано је у част војводе Стевана Синђелића, ресавског јунака  рођеног у Грабовцу, само пар километара од ове ковачнице, затим Деспота Стефана и српских средњевековних јунака и витезова, јер и Манасија је веома близу. Све у  славу заната који опстаје једино због истинских заљубљеника у ковачку ватру и ужарено гвожђе.

Један од њих је и Марко Радивојевић, млади ковач из Драгова код Рековца који је занат наследио од предака и у медјувремену се специјализиирао за израду сечива - јатагана, сабљи и ловачких ножева и већ је проникао у суштину ковања  чувеног и веома вредног и поштованог дамаскус челика.

Иначе мало је ковача остало у ресавском крају, Поморављу и Левчу. Млади се  ретко одлучују за то занимање, јер је тешко, али посла има, док је мотика, секира и плугова.

rts.jagodina@rts.rs
+381 35 244 221