Пољопривредна газдинства уносан посао

Бранислав Бакурски је још пре 17 година од свог оца Драгомира преузео посао и данас је један од најпознатијих пчелара у Банату. Унапредио га је и сад има преко 300 кошница, а годишње произведе и до десет тона меда.

Каже да су пчеле једно велико благо и уз велики рад неисцрпан извор прихода.

"Више ми се исплати кад продајем мед на домаћем тржишту у теглама, јер је најбоље продати директно потрошачу. Тако се  највише заради, али принуђен сам да мед продајем преко откупљивача који га касније пласирају на инострано тржиште", каже Бакурски.

Мед из Добрице се тако једе и у Италији и Немачкој, а домаћу ракију медовачу Бранислав производи углавном за своје потребе. Његов комшија Ђурица Њагул је пре пет година, када је постао технолошки вишак у панчевачкој Рафинерији, одлучио да се врати у родно село да би се посветио козарству и производњи здраве хране. Није се покајао, јер успева на овај начин да заради једну пристојну плату.

"Не жалим се, јер сигурно са својих 56 година посао у граду не бих могао да пронађем. Видим да мој син са 30 година и завршеним факултетом нема стално запослење и мени је зато овде добро", истиче Ђурица Њагул из Добрице.

Да би могли да прошире посао и да би постали још успешнији неопходна им је већа помоћ државе од које Добричани очекују да још више подржи традиционалну производњу.

"Нема сумње да треба помоћи ове произвођаче, али неопходно је и едуковати потрошаче који треба да обрате пажњу на домаће традиционалне производе, јер данас смо преплављени разним увозним производима са различитих меридијана који су сумњивог квалитета, а имамо своју производњу", истиче др Владан Угреновић, научни сарадник "Института Тамиш" - Панчево.

Добрица је постала позната и по аутохтоној врсти ћурке, а мештани се надају да овде могу да потеку "мед и млеко", јер гаје пчеле, јариће, козе и краве у још увек нетакнутој природи, под обронцима Делиблатске пешчаре и све што произведу је квалитетно и здраво.

rts.pancevo@rts.rs
+381 13 342 555