Прославу рођендана организовало читаво село

Село је Доброселица. А он је Срећко. Једно уз  друго, именима и делом, откривају хармонију у готово сваком дану, на овим златиборским висовима. Тако је и у овом, у ком Срећко пуни деведесет година.

"Човек треба да буде скроман, добар, здрав, вредан, да поштује посао, да ради и да се љебом ‘рани", каже Срећко Ковачевић из Доброселице.

И мада је име као лепота - привлачи, а не осваја, овде је све на свом месту.

"Кад се човек памти по добру, а јок по злу, то је добро...Је ли био добар комшија?...Каки..најбољи у селу, бољег нисам имао", каже Велисав Марјановић из Доброселице.

"Ми смо њему одлучили да направимо деведесети родјендан, да прославимо у једном ресторану. Заслужио је Срећко да га воли цело село!", каже Десимир Марјановић из Доброселице.

У селу где је доброта "на гласу", природно се, првом међу једнакима, заједнички слави овако  важан дан.

"Ја и сви моји суграђани овде се поносимо таквим човеком, као што је он", каже  Ђурђе Марјановић из Доброселице.

"Не може наш народ да пропадне док буде таквих људи као што је Срећко", каже Драган Станковић из Доброселице.

Доброселица се, иначе, некада давно звала Злоселица, да би јој је по предању, један цар,  одушевљен гостопримством, променио име. Срећку је име дала бака, и ни она није погрешила.

"Ево - деведесет година. Жив сам, здрав сам, још приходим, радим, кућим, чувам овце и весео сам, срећан. Још ми се живи, кад сам здрав", каже Срећко Ковачевић.

Његовом добром и поштовања вредном животу, ипак су највише кумовали васпитање и карактер -  усмеравајући га ка раду, поштењу и истрајности.

"Ја сам суви сељак - земљоделац. Био сам привржен селу, своме раду, то сам поштовао и хвала Богу, задовољан сам", каже Срећко Ковачевић.

И док, пребира по сећањима својих деведесет година  -  Срећко зна, да је, кад се све сабере, то - најважније.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552