Месец злочина Холокауста, геноцида и терора

Изложбу документарне грађе прати опис догађаја током 31 дана октобра 1941. године, када је окупациона и квислиншка власт, вршила масовна убијања на бројим локацијама у Србији. Први талас злочина над Јеврејима, Србима и Ромима широм земље, водио је ка другој фази Холокауста - системском убијању преосталих Јевреја заточених у логорима "Старо сајмиште".

"Тада се завршава период елиминације стрељањем и почиње фаза ликвидације у логорима која се поклапа са немачком контраофанзивом у Србији и борбама које се паралелно воде. Отпор окупатору прате и масовне одмазде према побуњеницима и елиминације логораша у Београду. Управо у том периоду формира се идеолошки печат и ‘културни потпис’ владе Милана Недића. Ових неколико догађаја које документујемо изложбом, заправо чини суштину односа који доводе до пуне размере Холокауста у Србији", објашњава коаутор изложбе Никола Радић Луцати.

У периоду у ком се дешавају настрашнији злочини над Јеврејима, Ромима и Србима, обичан свет је покушавао да избегне невоље и на неки начин преживи, одлучујући се "да не види" ужасе који су се дешавали њиховим комшијама и пријатељима. тварање привида нормалног живота у Србији било је део политике квислиншке владе.

"Изложба показује на који начин долази до ескалације злочина у друштву које је, у том моменту, нека врста сугората стварности, за разлику од друштава која нису под утицајем рата. Таква друштва имају своја правила у којима се одвија свакодневни живот са једне стране, а са друге се дешавају страшни злочини. Генерал Франц Беме радио је на томе да се устанички покрет у Србији умири. То је искоришћено да се сви који су, у том систему неподобни, елиминишу. Најпре почиње њихова изолација, да би касније читав систем био завршен формирањем логора и коришћењем најјезивијих метода ликвидације", објашњава Марко Терзић кустост Музеја "21. октобар" у Крагујевцу.

Овај меморијални комплекс чува успомену на жртве нацистичке одмазде из октобра 1941. године када је, за само неколико дана, окупациона војска ликвидирала неколико хиљада Крагујевчана, радника, ученика и сељака. Уочи 21. октобра, када се у Крагујевцу догодио најмасовнији злочин у у Другом светком рату, нацисти су у насељу Багремар, 19. октобра, у знак одмазде, стрељали 37 Јевреја.

Октобарски догађаји 1941. представљају огледало целокупног ратног периода у Србији: антифашистичка борба доводи до стварања прве ослобођене територије у Европи, квислиншка влада Милана Недића покушава да добије легитимитет у народу, док са друге стране нормализује нацистичку идеологију, Роми постају нове жртве расне идеологије, снаге Равногорског покрета сарађују са нацистима. Одмазде окупатора над цивилима постају масовнији и бруталнији, наводе аутори изложбе.

„Кроз сваки дан октобра приказали смо по тридесет докумената, чланака и фотографија на основу којих се може формирати мишљење о околностима у којима се, са једне стане одвија свакодневни живот, а са друге, најстрашнији злочини. Није нам била намера да се бавимо целим ратом, већ само једним месецом који је одредио караткер рата и окупације", додаје Луцати.

Изложба има форму дневника и жели да повеже Холокауст са свакодневним животом и укаже да је масовно елиминисање Јевреја било само једна од појава у оквиру "нормалног" политичког, економског, друштвеног и личног постојања. Нестајање јеврејског становништва, најпре из јавног живота кроз примену антисемитског законодавства, а потом и физички, кроз разне технике убијања, није суштински пореметио живот већине других, и у Србији, и у осталим деловима Европе.

Један од задатака владе Милана Недића био је да угуши партизански устанак и омогући окупатору да спроводи своју политику у складу са својим интересима као што су били експлоатација природних ресурса и радне снаге, обезбеђивање директне друмеске везе ка Егејском мору, стварање новог политичког- душтвеног поретка и решавање "јеврејског питања". Милан Недић је српску жандармерију упутио у борбу против устаника заједно са формацијама других колаборациониста и немачким снагама.

"Нацисти су поступак елиминације протвника спорводили према својим плановима, али је истовремено у друштву испливао један нови слој људи који је једва дочекао да се то догоди. Корени те подршке нацистима су много дубљи од глобалне политике елиминације неподобних. Они су често били личне природе. Не треба заборавити да је у Србији било и оних којима су нацистичке идеје биле прихватљиве. Идеологију нацизма неки су користили како би се докопали моћи и утицаја у новоустановљеном систему, да би се осветили онима који су им се замерили пре рата. Сви они су чинили окосницу спровођења те фиктивне нормалности у Србији што је био и део државне пропаганде. То је био идеалан начин за подстрекивање на злочин. Јасан пример тога је квислиншка штампа у Србији која је била окосница формирања јавног става према онима који су били мета окупационе власти, наглашава Марко Терзић."

Један од начина за придобијање подршке јавности било је и организовање такозваних "културних догађаја" који су носили снажну антисемтиску, антибољшевичку, антиромску и антикомунистичку поруку. Владин одсек за пропаганду уз финансијску подршку нациста, организовао је 20. октобра у Београду "Антимасонску изложбу".

"Изложба је планирана за август те године, али је због оружаног отпора окупатору одлучено да датум њеног отварања буде померен. Она није била карактеристична само за Србију, већ су нацисти тај вид пропаганде користили у целој Европи. Званично је није организовала немачка окупациона управа, већ је тај посао поверен колаборационистима како би показали народу да је подршка нацистима исправна и тиме демонстрирали ауторитет владе Милана Недића. Изложбу је видело неколико хиљада људи из целе Србије. Њен главни циљ је био нормализација стања након окупације земље и упознавање становништва за "проблемима" које стварају Јевреји, комунисти и побуњеници", објашњава Милован Писари, коаутор изложбе.

Организацију "Антимасонске изложбе" здушно је подржавала и промовисала квислиншка штампа. За потребе промоције овог догађаја које су окупационе власти сматрале корисним за формирање "исправног" и једног правог става према "јеврејском" и "комунистичком злу" државна Пошта штампала је четири поштанске марке, објављено је на дестине новинских текстова, 200 хиљада брошура, 100 хиљада летака, девет врста дописница у више од сто хиљада примерака, 60 хиљада плаката и направљено близу две стотине биоскопских реклама.
Према неким проценама, изложбу која је трајала око три месеца, посетило је близу осамдесет хиљада људи.

"Нацисти су плански организовали масовне посете изложби из других крајева Србије. Тај вид пропаганде имао је за циљ да се становницима из удаљенијих крајева окупиране Србије, представе ‘штетни утицаји јеврејске и комунистичке пропаганде’. Посетиоци би, према тој замисли, на најбољи начин, утиске из Београда преносили у својим срединама", додаје Писари.

Аутори посебно указују на важну функцију коју су за време Другог светског рата у Србији, као и на другим територијама под нацистичком и фашистичком влашћу, имали логори. Поред оних за ратне зароблјенике постојала је читава мрежа мањих или већих логора за одређене категорије цивилног становништва. У Београду су постојали логори на Бањици, Сајмиште, Топовске шупе, Милишића циглана и сабирни логор организације ТОТ.

Изложба "Октобар 1941", чији су аутори Милован Писари и Никола Радић Луцати, пружила је причу о догађајима 1941. године у Србији током месеца у којем је злочин над недужним цивилима достигао највеће размере.

 rts.kragujevac@rts.rs