Лисице у Кикинди

На Старом језеру, око Спортског центра, лисице се, кажу очевици, понашају малтене као домаће животиње. Тумарају отвореним теренима и не реагују на повике пролазника или родитеља чија су деца на тренинзима.

А, у близини спортске хале, на локалитету стрелишта, налази се њихово главно станиште. Све јама до јаме. Из кокошињца породице Петковић,  ту у близини, ови предатори  однели су  десет кокошака, а остале су повредили.

"Лисицу сам видео кад се попела на кокошињац и гледала је у мене док сам стајао крај вратница. Затим је скочила и отишла полако, без страха. Као да је бесна", присећа се Владо Петковић.

Петковићи су пресавили табак и упутили жалбу Општинском секретаријату за заштиту животне средине.

Мирослава Крнић из Секретаријата каже да су због ненадлежности над тим предметом исту пријаву проследили Ловачком удружењу Кикинда.

"Секретаријат за заштиту животне средине надлежан је само за спровођење Одлуке о држању домаћих животиња на подручју гарада", објашњава Крнић.

У Ловачком удружењу Кикинда слична прича. Управник ловишта Саша Ољача тврди да их ограничавају законски прописи.

"Прописи кажу да не смемо ловити на удаљености мањој од двеста метара од насеља", тврди Ољача.

Полицајци, као ни ловци, немају законско право да у граду упуцају лисицу, сем у случају ако угрожава нечији живот. Односно, ако је бесна, а за то је потребна потврда надлежног института. И ту се круг затвара. Нико није надлежан, а лукаве лије ће и даље, можда бесне, шетати градом, красти туђе коке и ноћу завијати. Док, не дај боже, неко не настрада. А, онда следи тужба против
града и високе казне. Но, то, ипак, није право ни коначно решење проблема.

rts.kikinda@rts.rs
+381 230 439 745