Лепша будућност пред Роћевићима код Краљева

Давне 1921. године тадашњи роћевачки свештеник Коста Бунарџић у књугу рођених под бројем 183 уписао је Бошка Обрадовића, данас најстаријег мештанина у Роћевићима. Време од 96 година  чини своје, али свакодневно присуство лекара у селу Бошкову старост чини спокојнијом.

"Подручје коју покрива наша амбуланта велико и разуђено, простире се на месну заједницу са селима Роћевићи, Пекчаница, Дедевци, Станча, али и на околна села Лопатницу, Врдила и Буковицу. Већина наших пацијената којима је потребно лечење и контрола је између 70 и 80 година и често одлазимо у кућне посете. Не пада нам тешко, ни мени ни сестри Драгици, јер имамо пуно разумевање за мештане. Добро смо опремљени захваљујући нашем Дому здравља, на челу  др Мирјаном Крчевинац, директорком, али и локалној самоуправи.

Роћевићи имају добро опремљену школу, пошту, месну канцеларију, однедавно и продавницу, од давнина кафану, место за предах и разоноду, нарочито у зимском периоду. Интересантно, да од некадашњих седам продавница до пре неколико месеци у Роћевићима није било ниједне продавницу, али је једну у центру села недавно отворио Јарослав Зорнић, да би се, како каже, одужио добрим и вредним људима у селу где је завршио основну школу.

Председник Месне заједнице Душко Лекић истиче да је у селу доста урађено, али да у наредном периоду највише мора да се ради на реконструкцији сеоских путева.

Драгослав Радовановић из Пекчанице захвалан је граду на поправци приступног пута до засеока Радовановићи, али се нада да ће започети посао бити завршен до краја.

У Основној школи "Јован Дучић", која обележава 107 година постојања, број ђака повећава се из године у годину за по неколико, али је и то охрабрење, како истиче директор Миливоје Поповић.

Најбољи ђек у школи Војкан Марковић с поносом истиче да ће се кроз даље школовање трудити да се сврста у плејаду изузетних интелектуалаца и стручњака, пре свега добрих људи који су започели школовање у роћевачкој школи.

Понајвећи проблем села је велики број нежења у зрелим па и позним годинама за чије решење  нико не налази одговор. Милан Величић, један од нежења се јада да девојке неће у село, посебно у домаћинске куће плашећи се рада и обавеза.

У лепше дане овог живопиног села удаљеног двадесетак километара од Краљева према Ивањици верују сви Роћевчани. И сеоски матичар Милутин Бунатџић се нада да ће убудуће у његовој архиви књиге венчаних и рођених бити пуније.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465