У Школи керамике свако може бити уметник

Када је схватила да у хобију ужива више него у послу, Милица је одлучила да промени свој живот. Напустила је посао и отворила атеље у коме прави и продаје керамичке предмете.

"Мислим да није у питању храброст. Него да кажем морање. Просто човек у себи осети да мора и да жели у животу само тиме да се бави. И то је фантастично. И то бих препоручила свима да истражују и да дођу до оног посла који би желели да раде највише на свету", каже Милица Туцаковић, уметница.

Вештина је важна, али важније је да предмет који прави буде посебан.

"Оно што је код ручно вртене керамике карактеристика је да она увек има неку малу грешкицу, неко мало несавршенство, значи види се да није рађено из калупа, него је сваки делић те керамике направљен баш у том тренутку и то је оно што је некоме ко воли керамику фасцинантно", каже Милица Туцаковић, уметница.

Томас се недавно из Француске преселио у Београд, али то га није спречило да се и овде бави оним што воли.

"Морао сам да наставим овим да се бавим и у Београду. Правим оно што ми недостаје у кући, а тренутно ми је потребан чајник па покушавам да га направим. Волим природне материјале, јако ме опуштају и због тога се бавим керамиком", каже Томас Хенри, полазник радионице.

Моделовањем глине људи су се бавили одувек. Грнчарија нам некада прича боље него историјска читанка. А некада нам омогућује да неког давног мајстора додирнемо.

"На пример у Београду је пронађено много римских жижака, то су уљане лампе, које смо користили уместо свећа или лојаница. Оно што је оставило велики утисак на мене, с обзиром да је тај комад на коме смо радили био поломљен, а састојао се из два дела, који су међусобно спојени били, и када сам га узео у руке видео сам да је остао отисак прста неког ко је то радио давно. И негде отприлике 2.000 година остао утиснут у том материјалу и до дана данасњег је непромењено стигао до нас. Знате имате утисак да сте на неки начин тамо", каже Лазар Ранчић, академски керамичар.

За 12 година, кроз Лазареву школу керамике прошло је око 300 полазника. Лазар каже да за уживање у овом послу није пресудан таленат, већ идеја, рад и упорност.

"Знате проблем је у томе што људи очекују да ће врло лако доћи до неких високих резултата. Таленат је нешто што чини неку превагу којом брзином ће то да се дешава и којом лакоћом. Али врло често таленат представља и малу препреку, јер људи који су талентовани су мање спремни на неке веће напоре, увек се ослањају на таленат, а врло често се деси да људи који немају тај неки врхунски таленат постижу јако добре резултате", каже Лазар Ранчић, академски керамичар.

Право узбуђење долази на крају. Оно што сте прстима направили пече се на високој температури, глазира и поново пече. Тек тада видите да ли је оно што сте замислили и замесили постало оно чему сте се надали. Или је лепше.

Све ове предмете направили су полазници школе керамике. Играли су се облицима, бојама и шарама. Већина предмета послужиће као украс или уникатни поклон рођацима и пријатељима.