Недостаци нацрта Закона о бесплатној правној помоћи

Чланови Адвокатских комора Србије сматрају да бесплатну правну помоћ могу да пружају само адвокати, те да је предложени нацрт тог Закона неприхватљив.

"Тај закон сем адвоката укључује и удружења грађана, правне факултете, НВО, и ми сматрамо да се тако независност и самосталност адвокатуре урушава", каже Бранкица Орловић, председница Адвокатске коморе Ниша.

"Не можемо се позивати на директиву Европске уније, јер она није наредбодавна, већ представља упутство ради усклађивања националних прописа са ЕУ", каже Биљана Дражевић, председница Адвокатске коморе Зајечара.

Са друге стране, дипломирани правник  Игор  Милосављевић  који, изузев заступања пред судовима, волонтерски пружа бесплатну правну помоћ градјанима при нишкој Епархији, сматра да такве услуге не треба ограничити само на адвокате.

"Била би изузетно плаћена помоћ, само је не би плаћао крајњи корисник, већ држава. С тим што то даје врло велики маневарски простор да свако ко додје, ради се по принципу имаш права, дођи, наплатићемо од државе", каже Игор Милосављевић, дипломирани правник.

Искуства суседне Бугарске, где овакву помоћ пружају искључиво адвокати, су позитивна.

"Систем бесплатне правне помоћи у Бугарској сматра се модерним и успешним моделом који је преузет из Холандије, и те услуге су квалитетне, а број корисника испод прага сиромаштва нагло је порастао", каже Елена Чернева, председница Националног бироа за правну помоћ Бугарске.

Оно око чега су сви сагласни је да тај закон треба донети што пре.

"Већ би требало да буде донет, али без договора између Министарства правде и Адвокатске коморе Србије не видим да ће моћи да се донесе у скорије време", каже Биљана Бјелетић, члан радне групе.

Бесплатна правна помоћ намењена је социјално угроженим грађанима, а пружање те помоћи финансира се из републичког буџета.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588