Муке због воде на Пештери

Како напојити стадо оваца када се 45 дана температура не подиже изнад нуле? Са тим проблемом сусреће се сваке зиме породица Балшић из пештерског села Биоци. Водовод је неупотребљив због дотрајалости па воду обезбеђују на исти начин као и њихови преци.

Пет литара воде дневно треба овци са јагњетом. У посуди коју је Драган Балшић понео стане снега за две овце. А од Нове године до фебруара ојагњило их се осамдесет.

Тачно 45 дана од када је на Пештери све заледило. Дневно Балшићи припреме воде за 300 оваца и двадесетак говеда.

Кућа у којој су рођени Драган и његов брат Арсеније тренутно броји седам чланова. Арсенију недостаје шест година до пензије.

Драган очекује да ће му се до марта месеца ојагњити још четрдесетак оваца. Зараде неће бити уколико се наставе ниске температуре, или се не реши проблем пештерског водовода.

Две општине, 88 километара главне цеви. Био је најдужи у бившој Југославији. У Пештерски водовод није улагано од изградње.

rts.novipazar@rts.rs
+381 20 317 837

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 18. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом