Јесен у Пасјаку

"После рада у  Немачкој вратио сам се у родни крај. Настојим да помало обновим имање, да не буду парлози и ругло. Стадо ми је било и веће, али раније нисам имао субвенције. Од прошле године сам регистровао доаћинство и уматичене су ми овце тако да се добије нека парица. Преко читаве године има посла. Мора да се спреми храна - кукуруз, пшеница, јечам, сено, детелина... Међутим овде је са радном снагом много тешко. Што стигнем сам урадим, што не стигнем то је пропуштено", каже Божидар Станојевић, бивши сам грађевински радник.

За последњих шест деценија број мештана је преполовљен. Наставу у мешовитом одељењу четвороразредне школе похађа само седам ђака.

"Ово је село мало. Има само 80 домаћинстава. Ове године први пут немам забавишну групу. Али већ од следеће, и наредних десетак колико ћу радити до одласка у пензију, очекујем да ће увек бити забавиштанаца. И то увек по двоје, троје", каже Евица Поповић, професор разредне наставе у истуреном одељењу ОШ "Владислав Савић Јан" из Паруновца.

Наду да ће село живети дају млади који су остали и они који у њега радо долазе.

Тамара Гвозденовић из Крушевца, дипломирани је микробиолог, и поред обавеза на докторским студијама сваки слободни тренутак користи за посету Пасјаку.

"Ја сам пета генерација. Мој тата је рођен овде, ја на жалост нисам. Али без обзира на то свакодневно посећујем село. Доста хране одавде прикупљамо. Садимо у пролеће и у лето или касну јесен прикупимо плодове свог рада. Тако да је то неко свакодневно виђење. Радујем се сваком новом доласку, јер ме опушта, уживам у природи, лепом времену, у драгим људима који су и даље овде", каже она.

Светислава Ристића, пензионисаног професора из Великог Шиљеговца, са супругом Надицом затекли смо у припреми огрева у дворишту њене родне куће.

"Дошао сам да помогнем. Ташта је стара, сама па ми кад стигнемо дођемо и по мало сечемо дрва. У зависности од зиме потроши се од 20 до 30 метара, треба то спремити на време", каже Светислав Ристић.

"Живимо у Великом Шиљеговцу, али стално долазимо. Волим ту да дођем. Радим башту, сређујем двориште, садим цвеће. Волим са својим народом! Ништа не закључавамо, нити нам шта нестало ту, нити нам неко то краде. Нити се ми плашимо нечега. То још само на селу има", каже Надица Ристић.

Без домаће ракије зима се у Пасјаку не чека, а да би била добра, зналци кажу, треба се држати правила.

"Здраво воће, не труло! Чисто. И мора да му се дода оно што му природно мањка, макар  два - три килограма шећера на сто литара, на један казан. Што се мене тиче спреман сам за зиму. При крају сам са печењем. Журим да завршим док је лепо време. Мало понеки дан одвојим да сређујем воће, сад је и то сезона. Да се фрезира, баца се ђубре јесење да на пролеће не буде корова", каже Живота Павловић.

Са Тршевинског брега најлепши је поглед на село о чијем имену сведоче бројне легенде везане за великог, страшног пса и вредне људе који су га у средњем веку населили. Сећања на то сачуваће  хроника села коју је у част својих предака мештанима Пасјака даровао  двадесетшестогодишњи Милош Стојадиновић, најмладји крушевачки хроничар.

"Било ми је потребно шест годна активног истраживања за писање хронике, али не жалим.  Прочитао сам стотине књига , истражио велики број докумената  у Архиву Србије, Југославије, Војном музеју. За израду родослова, уз помоћ којих је могуће пратити прошлост фамилија чак 200 година уназад, драгоцена су ми била казивања мештана, црквене и матичне књиге из  Крушевачког архива", каже Милош.

За потребе књиге,  писане по свим правилима Одбора за хронике села САНУ,  Милош је прочитао и сва издања српских новина  од 1837. до 1919. и "Политике" од 1904. до 1941. Године.

"У новинама сам нашао много података везаних за Пасјак, као и за цео крушевачки крај, дигитализовао сам их и, надам се, у наредном периоду употребити за нека нова истраживања и публикације", каже Милош.

Уз помоћ познатог крушевачког колекционара и хроничара, Слободана Николића већ догодине почеће писање књиге под радним насловом "Крушевац у слици и речи у Првом светском рату", али и хронике села Здравиње, како би се одужио и прецима са мајчине стране.