Изложба слика руских емиграната

У сали Дома културе у Сенти отворена је изложба уметничких остварења сликара руских емиграната Владимира Зелинског и Евгенија Прудкова. Слике Зелинског позајмљене су од Народног музеја у Кикинди, док су дела Прудкова уступљена из приватне збирке његовог сина и унука који живе у Сенти.

По избијању октобарске револуције армија људи из Русије, и то углавном високо образованих, долази у Србију. Међу њима били су Зелински, који се настанио у Руском Селу и Прудков, који је нови дом нашао у Сенти.

Сликарски опус Владимира Зелинског тематски се креће од религиозних  тема, пејзажа, мртве природе до историјских тема.

Познанство са Урошем Предићем добрим делом определило је његов уметнички пут. За разлику од Зелинског Прудков има шири дијапазон, сматра академски сликар Радомир Бркушанин.

"Слике мртве природе нису му толико заступљене на овој изложби, али минијатуре,  припремне скице за надгробне споменике и други радови које сам видео у колекцији његовог сина, говоре да је реч о великом уметнику", процењује Бркушанин.

"Зелински, Прудков и други руски уметници донели су са собом дух руске културе  и та мултиетничност је створила погодно тло за бржи и плодоноснији развој саме уметности код нас. Утицај руске емиграције на културу у Сенти је немерљив", истиче историчар Петар Терзић, зато што је пројекат примања руских емиграната водио сам регент Александар Карађорђевић.

"То значи да ако је Рус био професор, лекар или сликар, тај посао је обављао и у Србији. На тај начин су код нас  могли максимално да испоље оно што су из отаџбине донели", додаје Терзић.

На изложби су приказане и књиге  руских избеглица из сенћанске библиотеке у којој је, захваљујући преданости библиотекарке Вере Томин, евидентирано 278 наслова.

rts.kikinda@rts.rs
                                                                 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 24. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом