Заробљенички буквар Цвеје Јовановића пред Шапчанима

Из овог буквара, у логору Корген, на северу Норвешке, другови Светозара Цвеје Јовановића, који до тада нису знали, учили су да да читају и пишу.

Просветни радник из Бање Ковиљаче крај рата дочекао је у заробљеништву. У људима је тражио и проналазио само оно најбоље а у матерњем језику наду да ће се сви заједно из логора, вратити у домовину.

"Циљ у том тренутку био је да се скрене пажња са свакодневице која је била стравична и да се људима пружи нада да ће свему томе доћи крај", истиче Мирослав Терзић из Музеја језика и писма у Тршићу. Његова колегиница Ана Чугуровић каже да у раду Светозара Јовановића долази до изражаја снага и покретачка енергија језика и писмености "коју би свако од нас могао да употреби у неким својим борбама".

"Заробљенички буквар" написан је оловком. Илустровао га је у логору академски сликар Драгољуб Вуксановић.

Поред Буквара, породица Јовановић чува и Цвејин оригинални српско-норвешки речник са 12.000 речи.

"Сећање на деда Цвеју је невероватно чак и после десет година од његове смрти", каже његов унук Игор Јовановић. "Умро је у 92. години. Човек иза себе има невероватан рад и ми из породице смо много поносни на њега."

Светозар Јовановић је Учитељску школу завршио у Шапцу. Његова животна прича, велика је инспирација и млађим генерацијама.

Према речима Катарине Јанковић Поповић, из шабачког Културног центра, у фокусу оваквих програма је неговање језичке културе, писма, писмености и уопште матерњег језика.

Светозар Цвеја Јовановић, после Другог светског рата писао је уџбенике за основну школу. Аутор је и књига које су преведене на норвешки језик. За свој рад и књижевно стваралаштво 2001. године добио је Вукову награду.

rts.sabac@rts.rs