Обнова задругарства у Топличком округу

Иако се становништво у Топличком округу претежно бави пољопривредом и од ње углавном живи, само мали број пољопривредника је члан неке асоцијације, удружења, која углавном не успевају да заштите њихове интересе.

У Блачком селу Чунгули, након вишедеценијског рада, земљорадничка задруга затворена је пре тридесетак година. На њено постојање данас подсећа само урушени задружни дом и сећања некадашњих задругара.

"Ти си тад могао да донесеш било који пољопривредни производ, да ти га магационер откупи, исплати новац и да одмах, ту у продавници купиш шта ти је потребно", сећа се Братимир Петровић, некадашњи задругар из Чунгуле. "Пшеница, кукуруз, виногради имали у то време, то је откупљивано ту, ниси морао да идеш нигде даље."

Познаваоци задругарских прилика у блачкој општини, рекли су нам да је једина права задруга, са имовином и објектима за прераду воћа и млека престала са радом пре двадесетак година. Подрум и млекара, у међувремену, добили су нове власнике, а земљиште је прешло у
власништво државе.

У последњих петнаестак година, како сазнаје РТС, формирано је десетак нових задруга, од којих су неке активне и данас, али готово ниједна не послује по задружним принципима већ најчешће као трговинске фирме.

"Ми већ имамо једно мање удружење јагодара, који имају четрдесетак хектара", каже Александар Ђорђевић, произвођач јагода из Блаца, "крећемо од тога, а будућност је свакако формирање задруге."

Нови закон о задругама, усвојен почетком године, поједноставио је процедуре за оснивање и дао нови импулс удруживању пољопривредника, које у Србији има традицију дужу од једног века - тврде у Задружном савезу Србије.

"Онај ко препозна интерес и значај задругарства, јефтиније набавке репроматеријала, цертификовања свог производа и што скупље и квалитетније продаје, он ће се прикључити задругама", сматра Никола Мијаиловић, председник Задружног савеза Србије.

"Доста има малих газдинстава, малих пољопривредних произвођача, који на тржишту не могу да остваре добре резултате", истиче Зоран Јозић, председник Општине Блаце. "Ово је начин, удруживањем већег броја њих, да се те препреке превазиђу."

У Србији је активно око хиљаду и по земљорадничких задруга, углавном у Војводини и централној Србији, док је на југу, овај вид удруживања земљорадника, готово замро у последњих неколико деценија.

rts.prokuplje@rts.rs