Ајвар преко интернета

Из баште у Тршановцима до стотинак трпеза на којима се као ајвар служи, најбоља бруска паприка стиже посредством интернета. Покренувши страну на друштвеној мрежи Сузана Јелић, унапредила је продају коју су зарад школовања деце, родитељи њеног супруга Ивана почели још пре 15 година.

"Искрено нисам очекивала да ће то ићи, али ето кренуло је, што је најбитније", каже Сузана Јелић. "Супер то иде. Јесу људи мало неповерљиви не знају од кога купују и шта купују, али углавном када пошаљемо узорак буду задовољни. Није се дешавало да добијемо неке негативне коментаре."

Без вештачких додатака, по бакином рецепту, све се ради ручно. Од печења, љуштења, млевења до кувања на "смедеревцу" које је, каже Иван, кључ доброг укуса. Отуда овај дипломирани инжењер шумарства варјачу не препушта другима.

"Моја бака, а касније и мајка, кувала је по том рецепту и ми смо наставили тако да кувамо ајвар", каже Иван Јелић из Бруса. "До данас нисмо променили ништа. То је кренуло са неким разношењем на релацији Студентски град где сам тада живео ка Новом Београду, неких петдесетак тегла. Данас можемо да се похвалимо да је та количина до неких 1.500 тегла за
сезону."

Мирис паприке двориштем се шири од септембра до новембра. У сезони пуне руке посла има и Радмила Симоновић којој, како каже, ништа није тешко:

"Помогнем мало, мало је дете, они су млади. Нема свекра, нема свекрве, немају никога. А
Београђанка је добра. Вредна је, смеје се ки зора!"

"Искрено, никада раније нисам ни размишљала о томе да бих могла да живим у оваквој средини", каже Сузана Јелић. "Али када сам дошла први пут видела сам да је то, то у ствари. Да је овде чист ваздух, да је мирна средина која би одговара сутра мом детету. Просто видела сам да ја могу овде, да ми одговара."

Здраво окружење и добри људи  кључ су и за успех у послу. Без подршке комшија Јелићи, како кажу, не би могли.

"Хиљаду кила може за 8 сати да се испече. Помажемо мало и нама и њима", каже Живојин Лазић. "Остао сам без посла, и ово ми је добро дошло да зарадим неки динар."

О модном дизајну за који се школовала Сузана, за сада, не размишља, јер од производње ајвара породица сасвим солидно живи. Желели би да количина коју произведу буде још
већа, али им је ипак најважнији квалитет.

И баш зато је кажу, међу стотинак купаца из Београда, много оних који у њиховом домаћем ајвару уживају већ пуних петнаест година.

rts.krusevac@rts.rs