Скелом до имања на смедеревској обали

Скелеџија Влада Станковић, уз песму свакога дана прелази најопеванију српску реку - Велику Мораву. Ту је већ скоро деценију. Превози мештане Брежана до њихових њива, шума и салаша.

Скела има радно време, али и нема - каже Станковић: "Како да оставимо човека са приколицом кукуруза да га ухвати киша, или вечерња роса."

Владу плаћа власник скеле, а скелу Град Пожаревац, јер је Брежанцима најближи прелаз преко моста удаљен више од десет километара. Брежане је од памтивека ослоњено на Велику Мораву. Али Морава је ћудљива и својеглава. Па је тако Брежанцима, врлудајући и померајући се, оставила на другој, смедеревској обали скоро 700 хектара земље.

Брежанци свакодневно прелазе Мораву скелом. У пролеће и јесен, кад је време пољопривредних радова највише. Тако су и Влада скелеџија и његов колега Слађан пре две године поставили својеврстан рекорд - скоро четири хиљаде пута су прешли реку у сезони од марта до децембра.

Не прелазе само власници њива Велику Мораву. Ту су и викендаши из Пожаревца и други љубитељи реке. Новица Голубовић из Пожаревца има своју викендицу за коју каже да је у ствари мали салаш, јер гаји и поврће у башти а има и две свиње.

Река је та што све њих повезује, било да су викендаши, салашари или земљорадници. Владета Павловић из Брежана овако описује Велику Мораву:

"Она се стално мења. Час је мала, час је велика. Час спаја људе, час раздваја. Некад узима живот, некад даје. Она је чудо."

rts.pozarevac@rts.rs