Годишњица првог покрета отпора у Великом рату

Пре стотину година, Коста Војиновић је са петорицом другова формирао је прву чету, а касније Ибарско-копаонички одред - то је био почетак јединог покрета отпора у поробљеној Србији, који ће трајати до завршетка Великог рата.

Ибарско-копаонички одред имао је и своју заставу коју је, како наводи проф. Божица Младеновић, Коста Војиновић детаљно описао у свом дневнику: "Рекао је да се састоји од три српске националне боје, црвене, плаве и беле, и да је на њој извезено: ‘Смрт или слобода’."

Заставу су носили најбољи борци јер није смела да падне у руке непријатељу. Просла је три славне битке, а животом је до задњег тренутка бранио управо војвода Војиновић.

Коста Војиновић је убијен 23. децембра 1917. године у воденици, три километра од села Гргура, дубоко у шуми. Заједно са њим нестала је и славна застава. У његовим рукама пронађено је писмо које је наменио бугарском команданту.

"У писму моли бугаског команданта да га сахрани на месту где буде одузео живот себи или га убију", преноси Радован Лазаревић из Гргура. "Они су прочитали то писмо, и мртвог Косту
однели пред кафану Европа у Куршумлији и изложили да га народ види."

Сахрањен је крај воденице у којој је погинуо.

"Са Костом Војиновићем лагано се гасило и то борбено крило српске гериле", наводи проф. Божица Младеновић. "Међутим, опстало је оно њено друго крило предвођено Костом Пећанцем. Они су у јесен, по пробоју Солунског фронта 1918. године значајно помогли српској војсци у обрачуну са непријатељем."

Године 1940. његови посмртни остаци премештени су крај цркве у Гргуру, где је подигнут споменик њему и његовим саборцима.

rts.prokuplje@rts.rs