И класика и силажа

Хармонику је заволео када је овај инструмент био и већи и тежи од њега, а у првом разреду Музичке школе, почетне вежбе, савладао је за месец дана. На пријемни испит у Украјину, отишао је са знањем само неколико речи руског језика и кофером пуним награда.

После три године школовања у иностранству, на Белгородском државном институту културе и уметности има све десетке.

"Дешавало се да проводим време са хармоником и по 8,9,10 сати, долази буквално до изнемоглости, чак ми се догодило једном и да сам заспао. Неко седи са књигом и учи по целу ноћ, ја седим са хармоником по цео дан, тако да је то неминовно и неизбежно", каже Милосав Бојичић, студент.

Прсти талентованог двадесетдвогодишњака из Дубља, поред дугмића на хармоници, вешто управљају и пољопривредним машинама. Његова породица обрадјују 15 хектара земље и тови од 30-50 јунади. За свако грло годишње је потребна по приколица кукурузне силаже, а за школовање у Русији већи део прихода са имања.

"Сваког дана је са нама у послу, у обавезама смо великим, он нам помаже, за све има времена, и за свирку и за рад", каже Миле Бојичић, отац.

"Створен је за све, првенствено за музику, а после и за све остало, ради са нама у пољу, вози трактор, има времена и да изађе са друштвом", каже Милена Бојичић, мајка.

Милосав је на такмичењима често био успешнији и од старијих од себе, а једна од најдражих награда му је Златна матријошка коју је освојио ове године на Мећавнику. После Русије, школовање планира да настави у Аустрији.

"Још један нови језик, још једна нова култура, још једна промена, све ћу се трудити да испуним и остварим, јер то сам зацртао а од својих циљева што се тиче хармонике никада нисам одустајао", каже Милосав Бојичић, студент.

Милосав Бојичић жели да буде концертни извођач, до сада је имао неколико самосталних наступа а пре завршне године на факултету и великих светских сала, овог лета, за своју душу и комшилук, свакодневно вежба у родном Дубљу.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269