"Рамски сутони" у Великом Градишту

Као што кажу стихови песника Милисава Миленковића:

"Овде слећу ветрови Карпата
залазе у снове, легенде и предања
милују подједнако и сестру и брата, мешају доба и стања
и отварају давна Ђердапска врата."

Управо ту, на Дунаву, поред средњевековне тврђаве у селу Рам код Великог Градишта. У сутон једне наизглед обичне вечери, савремени песници и писци пустили су публику у свој ум, читајући стихове које су написали.

"Боримо се стваралаштвом да превазиђемо тешкоће. Отуда и ентузијазам који краси уметнике. Уосталом, имали-немали, ми ћемо да стварамо и објављујемо наше књиге", каже председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић.

Поете кажу, да у данашње време иако отрцана, фраза која најближе описује њихов начин живота је да се не може живети од поезије, али да се за поезију живи.

"Поезија је кад умеш лепо да кажеш, ако имаш шта. Онај ко има поруку, он живи за то што је казао, а не да је прода", објаснио је Душко М. Петровић.

Душко М. Петровић, лирик и сатирик рођен је са оне стране Дрине, а живи са ове. Каже, само се у песми састави. Посебно у песми Граница са којом се представио на Рамским сутонима:

"Оружје неко, викну. Имам рекох.
Језик је моје једино оружје.
Али да знате, и кад би га ишчупали, не бисте ме разоружали.
На Дрини је граница, као по сред срца.
Прелазим је и пролазим
Шверцујем љубав са једне на другу страну."

Народна библиотека у Великом Градишту песничку смотру "Рамски сутони" организује више од десет година.

На овогодишње Рамске сутоне дошло је више песника неко икада. Конкурисало је више од седамдесет. Њих четрдесет пет је читало своје песме, док ће се песме свих пријављених наћи у зборнику.

Читање поезије у сутон, идеалан је спој. А када се томе дода лепота Дунава и стаменост Рамске тврђаве, онда је то потпуни ужитак.

rts.pozarevac@rts.rs
+381 12 211 466