Прве малине из Баточине

За разлику од деде и оца који се деценијама баве традиционалном пољопривредном производњом, Немaња Мирковић из Градца је пре две године решио је да се окуша у нечем новом.

Почео је скромно - са хиљаду и по садница малине, сорте полана. На плодном и растреситом земљишту, малина је већ прве године дала добар род и вратила, по Немањиним речима, све што су уложили:

"Тренутно имамо четири хиљаде, нешто смо проширили, видели смо да то иде, да добро рађа. Ако се овако настави, биће нам можда и број један што се тиче доприноса у кући."

Берба полане почиње у јуну и траје до првих мразева. Тада су сви Мирковићи на плантажи, од јутра до мрака, а ангажују и бераче. Посла има, али се и исплати, потврђује Дарко Цветковић из Баточине. Почео је са 1.200 садница, али планира да на јесен утростручи њихов број:

"До сада сам убрао неких 250 килограма, што је јако добро за прву годину за ову површину. Иначе, за прву годину, као пун род, најјачи део је тамо негде средином авуста, па тамо до краја августа."

Пионири малинарства у том делу Шумадије, не брину за пласман. Због крупног, слатког и квалитетног плода, лепе ароме и укуса, све што произведу, кажу, откупе посластичари.

"Поред државе која субвенционише нове засаде, помаже и општина Баточина. Разним подстицајима, стимулише пољопривреднике, да повећају површине са воћем."

Небојша Милосављевић, помоћник председника Општине Баточина, каже да ће ове године давати по  дамо по педесет хиљада динара по површини на којој су засађене малине:

"Планирали смо и изградњу хладњаче, која би обухватила не само откуп малина већ и осталих сорти и врста воћа."

Баточина је пољопривредна општина. У десет села, око 13.000 житеља, махом се бави ратарском производњом. Циљ је да се пређе на профитабилнију грану, воћарство, за које, посебно у брдским пределима, постоје идеални услови, али и интересовање младих пољопривредника.

rts.kragujevac@rts.rs