Сеоска домаћинства у косјерићком крају

Драгана из Панчева, је пре двадесет година први пут дошла са мајком код Јовановића у Мионицу, који су им више од домаћина.

"Пре једно две, три године, наш старији син који сада има 11 година, гледајући серију "Мој рођак са села", рече, па Милутин и Милеша су наши рођаци са села.  Ми кажемо: "Сине није, ми смо овде туристи". Једноставно такво гостопримство и таква блискост са домаћинима, где дете стварно мисли да смо рођаци", каже Драгана Дизија.

"Били смо на свим празницима који се догађају током године и видели смо и ми и наша деца су спознала спрске народне обичаје овде на селу који се одигравају", каже Небојша Дизија.

Домаћини кажу да још на капији осете шта ће ком госту највише пријати.

"Ја знам и какву кафу пију, шта воле од јела, а шта од пића, обично домаће, сами правимо", каже Милеша Јовановић.

И одмор и забава какву само село нуди.

"Први пут се санкам на џаку и баш ми је лепо", каже Милош Дизија.

"Кад има много снега брзе се слети, брзе сиђеш до доле на џаку него са санкама, јер те џак врти", каже Кристина Пантић.

И док су у Мионици санке скрајнуте, у суседним Скакавцима одложили су скије и то корисно.

"Ја кад сам био мали ја сам откиво перду ћалу и правио скије. Њему изађу свиње, овце и добијем и батине ради тога, е сад дошло да ја то враћам, скије уместо те перде", каже Милош Мливојевић.

Ограду оштећене са скијалишта на Дивчибарама, а неоштећене комшијској деци. Добар маркетинг за села за која не јењава интересовање више од деценије.

"Сваки викенд је попуњен, а нисам могао ни све примити ни приближно за празнике божићне и новогодишње колико сам имао потребе", каже Милутин Јовановић.

Стога се у косјерићким селима, већ резервишу пролећни термини.