Драги господине, волим и серије и спорт – јесам ли жена по вашем стандарду

Колега Филип Родић у тексту под називом Даме, извине, спорт је мушка ТВ серија, а ево и зашто у маниру духовитог комшије из блока, женама објашњава да је спорт заправо мушка телевизијска серија. Пореди, тако, ликове из фудбалских клубова са Флореситом и Долорес, тренерска саопштења са пакленим плановима у канцеларијама, а финале Лиге шампиона са 127. епизодом турске драме. Звучи симпатично, али само на први поглед.

Истина је, жена сам и обожавам добре серијске драме, али ево малог изненађења – ништа ми није важније него да гледам неизвестан меч када Новак Ђоковић освоји злато на Олимпијским играма или осећај када Никола Јокић лежерно, без журбе и са стилом узме трипл-дабл за Денвер нагетсе.

Је л' сам онда колеги мање жена, а више мушко или је по среди нешто друго и шта ако је другом мушкарцу важнија серија од још једне утакмице.

Гледала сам и "Нетфликсову" серију Court of Gold која је посвећена кошаркашкој утакмици Србије против САД на Олимпијским играма – легендарној, напетој, болној и поносној. И не, није ми сметало што није реч о женској екипи, зато што је страст за игром универзална, а не резервисана по полу.

А замислите да ми је једног дана занимљивије да погледам политичку дебату него утакмицу, у који пол онда спадам.

Израз "лепша половина", такође, делује као још један од оних запакованих комплимената који нас стављају тамо где нам је место, попут украса, док се "озбиљне" ствари дешавају што даље од жена. Лепша у односу на кога и половина – чега?

Кад желимо једнаку позицију у дебати о спорту, кажу нам да "не знамо шта је офсајд", али управо у том "грму лежи зец". Не у томе што се жене не разумеју у спорт, већ зато што мушкарци често не разумеју шта значи стереотип.

Иза овако "безазлених" коментара често стоји управо оно што је довело до тога да жене буду у позицији да за своја интересовања морају да се правдају, да се "превише" не сређују како би их на пословима схватили озбиљно или да се снебивају у расправама са колегама, како њихов его не би био повређен. Па би уследио још и онај коментар "у оним је данима".

Не постоји "мушка" и "женска" емоција, већ људи који воле добре приче, које се дешавају и у лигама, парламентима, филмовима и серијама.

Тако да – следећи пут кад причамо о даљинском управљачу, хајде да не почињемо реченицом "драге даме" и да не крећемо од претпоставке да је пол судбина.