Рамбо Амадеус је имао избор, Лејла Кашић није, у томе је разлика

Је ли вас неко некада пљеснуо по гузи? Или штипнуо можда мало по бутини?

Почиње већ у основној школи. Дечаци то раде својим другарицама. Нисам вам рекла ништа што већ нисте доживели или видели. Или урадили. 

Колико девојчица је отишло код разредне и изговорило: "Аца (Пера, Лаза, Антоније...) ме је шљепнуо по гузи, испод сукње"? Када сам ја ишла у школу, ниједна. А сви су знали. 

У гимназији су поједини момци мислили да је то што је нека девојка ушла код њих у кола било исто што и дозвола за "пљескање". Она која се пожалила мами, добила је одговор: "А, што си улазила у кола". Можда су зато остале ћутале. 

Онда смо кренули на факултет. Ако у она  кола нису морале, у кабинет на консултације јесу. Код неких смо професора ишле искључиво по две. Колико је девојака то пријавило док смо студирале? Ниједна. 

***

Лејла Кашић, продуценткиња емисије "Дневница" која се емитује на Радио-телевизији Црне Горе, јавно је, путем Инстаграма, оптужила музичара Рамба Амадеуса, за сексуално узнемиравање и пријавила га полицији. 

Није нигде експлицитно навела шта јој је урадио. На жалост знатижељника који су у коментарима на мрежама и порталима тражили детаље како би се наслађивали и уживали и сами пресуђивали је ли то што је омиљени музичар урадио довољно за пријаву. 

Потом им је месо за уживање дао сам музичар на свом Фејсбук профилу.  Под циничним насловом Mea maxima culpa он је изнео детаље греха, који је починио, али који не признаје.  

Познајем човека. Мене никада није ни криво погледао, а камоли сексуално узнемирио. Духовит је, интелигентан, широких погледа на свет. Волим и његову музику. Дубоко је узнемирујући одговор који је упутио жени коју је понизио.

Из свега наведеног схватамо да је дошао на снимање емисије чији му се концепт уопште није допао, да га је продуценткиња која га је касније пријавила нервирала и да је учинио једино што је могао како би "бранио сопствени интегритет".

При том се овај музичар не сећа да ли ју је пипнуо или пљеснуо или штипнуо, али зна да је било непланирано и да је трајало један секунд. Још наводи да би "Мушкарац на њеном мјесту прошао горе".

Секунд или минут или сат. Тек, чин додиривања женске задњице у таквим и било којим, сем сексуалним околностима када обоје уживају у томе,  дубоко је  понижавајући. Показује да овај мушкарац искрено верује да има исконско право да на тај начин покаже жени која га нервира своје незадовољство и при том, јавно каже да је прошла добро, јер је ваљда могла добити и батине. 

Сем ако музичар није мислио да би неком мушкарцу у истим околностима прислонио „своју мушкост“ ту пред свима на задњицу. А, сви добро знамо, да не би и да није на то мислио.

У једном је у праву у свом тексту. Тај чин нема никакве везе са сексом. Зато је толико и погрешан. 

Уместо извињења он јој је поручио да је "лудача и да треба да се лијечи". Наводи и да је "читава медијска сцена болесна, без скрупула, у којој се у одсуству јасних етичких начела прихвата кенсел култура – култура средњовјековног лова на вјештице само у ери мобилних телефона“.

Не знам да ли ту имплицира да је неко снимио ово пљескање или штипкање или шљепкање, па има доказ против њега који може да искористи на суду, али знам да ни извињење после свега није довољно. Јер он је имао избор. 

Могао је једноставно да се окрене и оде, ако му се није свидео концепт емисије. Или продуценткиња. Или обоје.  

Лејла Кашић није могла да бира да ли ће је омиљени музичар недолично пипнути. Њој је остало да бира нешто друго. Да ли да ћути и буде посрамљена као оне девојчице с почетка приче. Или да пријави. 

Тишина више није опција.