Ако у Ирану живе Иранке, како да зовемо жене из Катара

ЕТНИЦИ. Почетком године су медији извештавали о доласку делегације државе Сао Томе и Принсипе (Принсипи), при чему се нико није запитао како се зову становници те земље.

А назив постоји – Сантомејци. Међутим, питање је да ли би Португалци, који такође тамо живе, пристали да их неко тако зове, замислите да неко Шкоту или Ирцу каже да је Енглез!

Тако и становнике Андоре зовемо Андорци, мада они чине тек трећину житеља те земље, у већини су Шпанци, Французи, Португалци, Енглези и Немци.

А они из Барбадоса за нас ће бити Барбадошани, иако у тој земљи има и Енглеза, Американаца и Индијаца. То је случај и са Бахреинцима, Гваделупљанима, Јорданцима, Белижанима...

У Ангиљи живе Антиљаноси, а у Камбоџи Кмери, у Бангладешу Бенгалци, у Западној Самои Самоанци, на Зеленортским Острвима Зеленорци.

Ако на једном месту пише Доминићани, а на другом Доминиканци, не значи да је неко погрешио. Доминићани су житељи Доминика, а Доминиканци су из Доминиканске Републике.

Исти је случај са Абориџанима, староседеоцима острва Нортфолк, и Абориџинима из Аустралије.

Некад се називи етника тек мало разликују од имена земље: у Боцвани живе Цвани, у Бурундију Рунди; понекад су назив земље и њених становника идентични: у држави Вануату живи народ Вануату.

И Америчка и Британска Девичанска Острва настањују Вирџинци (према оригиналу Virgin Islands), а на Гренланду су Гренланђани.

На Фиџију су Фиџи Индијци, на Фолкландским Острвима Фолкланђани, а на острвима Антигва и Барбуда живе Антигванци.

МУНДИЈАЛ. Ускоро ће се у Катару одржати Светско првенство у фудбалу, па треба знати да су становници Катара, бар неки од њих, Катарци, мада ту живе и Палестинци, Арапи, Пакистанци.

На Кајманским Острвима су Кајманци, а на Куковим Острвима већину становника чине Маори Кукових Острва. У Гани су Ганци, допуштено је рећи и Гањани.

Иако често помињемо Иранце, у Ирану већину чине Персијанци, у Јужноафричкој Републици народи Зулу (црнци) и Бури (белци) не живе баш у љубави па не верујем да су баш срећни што за њих имамо обједињен назив – Јужноафриканци.

А Етиопљани постоје само у нашим медијима, тамо живе народи Амхара, Тиграји, Гураге, чак и Сомалци. Етиопија је изгледа без Етиопљана!

Иако у Авганистану живе Авганци, у Зимбабвеу Шони и Матебеле, а у Сингапуру највише Кинези, код нас се у штампи неретко јављају Авганистанци, Зимбабвеанци и Сингапурци.

Као када говоримо о Британцима или Белгијанцима.

ЖИТЕЉКЕ. Наравно да постоје: Андорке, Бахреинке, Гваделупљанке, Јорданке, Белижанке, Бенгалке, Вирџинке, Кајманке, Иранке.

Али понекад је тешко (*Цванка) или чак немогуће (Вануату) извођење женске народности из мушке.

А некада је значење већ резервисано: бурка је традиционална паштунска женска одећа која покрива цело тело и лице, а катарка је обла греда усађена на палуби брода, јарбол.

БЕЗИМЕНИ. А шта ћемо с Малијем? Малајци не живе тамо, већ у Индонезији и Малезији. Да ли су становници Малија *Малијци, како се може прочитати у штампи?

„Малијац силом жели напустити Истру и отићи негдје гдје ће више зарађивати.”

Истина је да је -ац врло продуктиван суфикс за грађење етника, али облик *Малијци наука о језику није нормирала.

У медијима налазимо и *Гвинежане за становнике Гвинеје Бисао, мада је боље *Гвинејци, као што су Сиријци или Индијци.

А за становнике Буркине Фасо – *Буркињани (суфикс -јани) или *Буркинци? Не зна се, струка је нема.

Исто тако нема решење ни за житеље Острва Кокоса, Обале Слоноваче или Папуе Нове Гвинеје. За многе пре свега далеке државе немамо назив становника.

Називи народа из мањих или удаљених држава нису устаљени па се за њих у стандардном језику најчешће користе описни изрази: становници/мештани Острва Кокоса / Обале Слоноваче...