Мојих пет хиљада сати у возу између Београда и Новог Сада

Моје путовање возом почиње 2013. године, са паузама за трудничко и породиљско боловање. Живим у Новом Саду, радим у Београду, а фирма ми покрива трошкове путовања до 40км од Београда и другу зону аутобуске карте за Београд.

Са тим буџетом некако сам успела да се уклопим у цену карте за воз. Она јесте била повољнија, али је у пакету са великим кашњењима. Kада се нешто деси са возом увек помислим на чекање Годоа. Нема информације о томе шта се догађа, само бескрајно чекање да наставимо кретање.

У време када сам почела да путујем возом на посао композиције возова Железница Србије биле су застареле и склоне сталним кваровима. Зими је у неким вагонима било грејања, а у некима не, па си морао добро да пазиш где ћеш да седнеш. Битно је било сести у вагон који нема ве-це или барем на место које је што даље од тоалета.

Локомотиве су се често квариле и то на местима као нпр. Kарловачки Виногради или Инђија пустара, где нема сигнала, а ни могућности да пређеш у други превоз.

Kада уђеш у воз никад не знаш каква те авантура чека.

- Да ли ће воз стати због квара? У том случају се чека друга локомотива да гура или вуче воз.

- Да ли ће воз стати због крађе тегова за затезање контактне мреже између Земуна и Земун Поља или само чекамо у Пустари воз из другог смера јер тада у том делу није било два колосека?

- Да ли ће бити гажења? То је када се неко баци под воз, па се чека барем два сата да прође увиђај.

Тако пролазе минути који прелазе у сате и сате чекања. Два гажења су ми остала у сећању. Једно је било у Kарловачким Виноградима, а друго је пред улазак у станицу Нови Сад. Стигао си, али не можеш напоље.

Понекад се из Железнице Србије сете да пошаљу аутобус, али то је ретко.

Кад запамтиш сваки димњак 

Kо путује возом мора бити врло стрпљив, јер када воз непланирано стане најпре чекаш да сазнаш зашто је стао, тек онда чекаш да крене.

Зато сам добро упознала насељана места на релацији Нови Сад - Београд.

За време штрајка радника предузећа "Нега кола", 2014. године, прва на списку била је Батајница, Нови Београд, затим Инђија, Голубинци итд, у зависности од дешавања у Железницама Србије. Превасходно мислим на затварање Главне железничке станице у Београду и пребацивање станице на Прокоп (Београд Центар), па затим реконструкција пруге која је почела 2017. године код Инђије.

Укратко, ово су моје досадашње комбинације да дођем на посао и да се вратим кући.

Железничка станица у Новом Саду је коначно добила нови сјај који заслужује. Дуго је била уточиште за бескућнике и голубове. Срећни сте ако нисте морали да осетите опојан мирис устајалог ваздуха у комбинацији са голубијим изметом и мирисом мокраће кад уђете зими да купите карту за воз у 5 сати ујутру.

За сада је пуштен у функцију централни део зграде. Све је опрано, окречено, префарбано. На улазу у станицу постављен је монтажни дрвени кавез са жицом, а имају и звучну заштиту како би спречили голубове да уђу. И улазна врата у станицу су нова. Прозори и врата чекаоница нису мењани. Од једне чекаонице направљена је дечија играоница. Постављен је лифт. Тоалети су, коначно, упристојени. Поново ради кафић, раније је то био ресторан. Уређена је и тераса која гледа на Нови Сад.

Постављене су табле као у Београд Центру са информацијама о возу који стоји на станици, тако да више не морам да тумачим шта је објављено на разгласу. Ради само Перон 1, колосек 1 и колосек 7.

Перон 2 је затворен као и колосеци према Врбасу и Суботици, односно постављени су плакати и ограде па се не види. Подземни пролаз који је водио ка перонима је затворен гипсаним зидом на којем су, такође, плакати. Вероватно нису стигли да га санирају за отварање. То захтева мало више посла пошто прокишњава.

Ако занемаримо радове који су у току, Железничка станица сада заиста изгледа пристојно и не стидим се као Новосађанка пред гостима. Само, нису морали толико да чекају са реновирањем.

Воз више неће стајати у Kарловачким виноградима, Чортановцима и Пустари када путујете Регио возом. Преостале станице уз пругу су такође реновиране. Воз сад креће и стиже по реду вожње. Замислите, не касни!

Полази у 5.28 и стиже у 6.25, тачно за 57 минута.

Било би лепо да постоји директна линија од Новог Сада до Вуковог споменика, уместо само до Прокопа, али шта је ту је.

Зато нам БГ воз и Србија воз пружају загарантовано незаборавно путовање!

Куда после Прокопа 

Kада дођете до Прокопа, Београд Центра, можете да преседнете у БГ воз и да изађете на станици код Вуковог споменика или да се попнете до аутобуске станице и сачекате тролејбус 40 (Звездара - Бањица 2) или 41 (Студентски трг - Бањица 2).

Проблем са Прокопом је то што када се попнете уз степенице и изађете из станице наићи ћете на велику бетонску плочу. Ако нисте из Београда, не знате куда треба да идете.

СОKО, интерсити воз полази у 16.30 и стиже у 17.00. Kондуктери су на уласку у воз били пријатни. Поздрављали су све путнике и упућивали их на њихова места, пошто су места нумерисана. На карти пише у који вагон треба да уђете и да ли си на горњој платформи вагона или не.

Сви су пријатни, љубазни и спремни за сарадњу ако се ниси снашао. Седишта су удобнија и лепша него у Регио возу. Између седишта се налазе утичнице за мобилни или лаптоп. Надам се да ће тако да остане. Соко најбрже иде од Батајнице до Kарловачких Винограда.

Невероватан је осећај да може тако брзо да се стигне, после година и година чекања. Да се дужина путовања са два сата скрати на пола сата. Феноменално! За Србију научна фантастика.

Карте, повластице, попусти 

Цена карте у промо периоду је одлична и треба је искористити, а за после ћемо видети. Можете израдити легитимацију "Срб плус" и тиме остварити попуст од 30 одсто. Такође, постоје карте за 30, 15 и 7 дана, а у понуди је и флексипас која вам омогућава да путујете 8 дана по избору у року од месец дана.

Раније је постојала могућност да се купи повратна карта за Регио воз и да се после доплати резервација за Интерсити воз у случају да се враћате тим возом.

Све је брже, боље и лепше нема сумње.

Занима ме колико ће дуго опстати тегови за затезање контактне мреже и да ли ће заштитне ограде бити довољне да спрече гажења на бржој и бољој прузи? Не гајим никакву носталгију за "добрим, старим временима" када је путовање возом у питању.