Зезају нас, гори су и од досманлија

ЖАРГОН. „Језик је жив организам који се стално мења, а жаргон, један од његових најнесталнијих облика – готово је неухватљив део људске комуникације”, каже се у предговору Речника српског жаргона Боривоја Герзића.

Сленг улази у језик из затворених заједница какве су, на пример, ђаци, тинејџери и студенти, војници, рок музичари, наркомани, припадници шоу-бизниса, уличне банде, спортисти...

Жаргон се понекад брзо заборави, као треба у значењу девојка, а понекад преживи читаве генерације: риба такође у значењу девојка.

Речници их могу забележити (цртаћ у значењу цртани филм), а деси се и да реч која је одавно у употреби, поред основног значења, добије и жаргонско (снимити – видети, угледати).

СЛЕПАЦ. Ова именица је „поружнела”!

Првобитно значење је било – човек слеп на оба ока. У Матичином речнику значење је илустровано примером из Матоша: „Хомер, слијепац, са сунцем у грудима, створио је стиховима базу за живот цијелог хеленизма.”

А онда је именица слепац добила негативну конотацију, ново, жаргонско значење: пуки сиромах, гоља, човек који не опажа, не схвата оно што се догађа око њега, онај који је обманут чим, који живи у заблуди.

Због тога, када хоћемо да кажемо да је неко слеп, рећи ћемо или написати слеп човек, никако слепац.

СПРДАТИ (СЕ). Када збијате шалу с младим Лучанцем, одговориће вам: „Немој да ме спрдаш”, без повратног глагола се. Да ли је глагол спрдати (се) овде коректно употребљен?

Спрдати без помоћног глагола налазимо још код Вука у значењу говорити којешта, брбљати, трућати: „Хајд не спрдај, лаки Маџарине!”

Вук бележи и пословицу „Спрда као баба у болести”, где је глагол спрдати употребљен у значењу бунцати.

Међутим, ако се жели употребити у значењу збијати шалу, шегу, подсмевати се, ругати се, глагол спрдати мора се употребити с повратним глаголом се.

Зато савет за младе Лучанце гласи: каже се „Немој да се спрдаш са мном”, мада је лепше рећи „Немој ми се ругати/подсмевати”, „Немој збијати шалу/шегу са мном”.

ЗЕЗАТИ (СЕ). Каткад је жаргонска лексика изразито простачка, прелази се свака мера доброг укуса. То је случај и с глаголом зезати (се).

Пример „'Само сам се зезао, не слутећи ни једне секунде да ће ово бити албум', рекао је Макартни”, требало је променити у „Само сам се забављао/завитлавао...”.

Глагол је забележен у Речнику Матице српске, уз напомену да је вулгаран, са значењем шегачити (се), завитлавати (се).

КАКО НАСТАЈЕ ЖАРГОН. Боривој Герзић каже да жаргон често настаје додавањем суфикса -ак, -њак, -ка, -ић, -ија, итд. (пандурчић, пандурација, метузалемка).

Жаргонски изрази се добијају променом места слогова или гласова (ћепи, це-ве), а понекад први део једне и други део друге речи творе нову целину – кафућино (кафа + капућ(ч)ино).

Затим се цела прва реч стапа с другим делом друге – досократија (ДОС + демократија); па се стапају први део прве и цела друга реч – глокални (глобални + локални).

Жаргон се добија и од две целе речи – досманлије (ДОС + Османлије). Чести су жаргонски изрази без првог слога речи: зле (ризле), џа (ганџа), или када се задржава само први слог: канц (канцеларија), комп (компјутер) итд.

Могу бити и позајмљенице, на пример кул.

***

Виктор Иго је за жаргон рекао да је „одвратни идиом који кипти градом, онај богињави речник у коме свака реч изгледа као да је прљави прстен неког чудовишта из блата и мрака”.

Ипак, скоро је немогуће да неки писац данас не употреби макар један жаргонски израз, нарочито ако је реч о делима писаним за младе или ако је аутор млад човек.

Зато се може користити, пре свега на одговарајућем месту, мада са жаргоном не треба претеривати.