Ко кога кара, ко се с ким туца

ТУЦАТИ. Око значења ове лексеме постоји велика забуна. Данас ће већина рећи да туцати значи нешто вулгарно, скаредно. С друге стране, има и оних који ће одговорити да, откад се слави Васкрс, туцало се црвеним јајима.

Ако погледамо у шестотомни Речник Матице српске, закључићемо да су ови други у праву: туцати значи ударањем дробити, претварати у ситне делиће, у прах; затим разбијати, мрвити, ситнити.

Туцати може значити и убијати гњечећи, тући, мучити, кињити, бити, ударати, погађати...

Наведени примери потврђују неко од ових значења: „Мрцвариће ме, туцаће ме. А ја бих више волео да станем пред преки суд”, писао је Драгиша Васић у „Црвеним маглама”.

Туцати налазимо и код Стевана Сремца: „И кад год би му се ћир-Моша приближио да га отера са сандука, јарац би се исправио на стражње ноге готов да се туца с ћир-Мошом.”

За Васкрс се каже туцати се (црвеним, шареним) јајима: „Усањао је Ускрс и да се пред црквом туцају шареним јајима.” (Бранко Ћопић)

Ови примери су ексцерпирани из књижевности, што не чуди будући да је то речник књижевног, не и народног, језика. За вулгарно значење потребна је грађа пре свега из народног језика.

Речник САНУ обухвата примере и из књижевног и из народног језика, али, мада је почео да излази још 1959, још није стигао до слова Т.

КАРАТИ. У овом случају све би требало да буде много јасније пошто су у Речнику САНУ забележене лексеме на К. Овде су знатно исцрпније дефиниције праћене с више примера.

А ту се каже да карати значи грдити, корити, прекоревати, затим наносити некоме патње као казну, осуђивати некога на казну због учињеног дела, кажњавати.

Постоје индиције да је пореклом турцизам (оцрнити).

Први пример је из „Народних пословица” Вука Караџића: „Мајка ћерку кара, снаши приговара”, а следећи хрватског прозаисте Милана Беговића: „А кад би дошао, онда га је карала.”

Уз лексему карати иде и њена изведеница покарати с примером из дела дубровачког писца Иве Војновића: „Марија се покарала јутрос са сусједом.”

Негативне конотације, бар не у опсценом значењу, не налазимо код глагола карати, као што ни претходно нисмо нашли код туцати.

ПУШИТИ. На основу грађе из Матичиног речника, видимо да се одувек пушио пре свега дуван. Људевит Јонке каже да се пушио и опијум, а Бранимир Ћосић у „Покошеном пољу” додаје да је „један Француз пушио на лулу”.

И врх Везува се пуши, и пушнице по селима, утуљене петролејке, пуши се оџак, а код Владана Деснице „Ката се сва пушила од беса”.

Опсценог значења опет нема.

НОВА ЗНАЧЕЊА. Глаголи туцати, карати и пушити прво у разговорном језику добијају ново, вулгарно значење, које се онда пробило до Речника опсцених речи и израза Данка Шипке.

А у последњем, једнотомном издању Речника Матице српске, уз лексему туцати (се) придодато је још једно значење: „(вулгарно) водити љубав”.

Сексуална мотивација спојена са агресијом, а корпус значења лексема туцати и карати обухвата насиље, утицала је на промену значења.

Прохибитивна норма је посебно заслужна што је лексема пушити постала опсцена реч.

Данас су ови глаголи срамотни, добили су скаредно значење. Резултат је пејорација језика: „лепа” реч је „поружнела”.

Ове речи код данашњег човека изазивају вулгарне асоцијације, међутим, професор Милорад Телебак каже да то више „није питање за лингвисте, него за фројдисте”!