Црни петак заменила сам зеленим викендом и нисам се покајала

Збуњени, пуни жеља, великих очију и не тако великих новчаника, прегрмесмо некако ту вишедневну тортуру и свану петак!

Иако и сама понекад купујем непотребне ствари (посебно гардеробу) понета натписима о снижењу, никад нећу схватити људе који стоје у редовима чекајући отварање неке нове продавнице или се гурају у препуним тржним центрима, грабећи све што стигну само због тога што је у току распродаја.

Заклела сам се давно, чекајућу избегличке пакете и неки комад гардеробе у непрегледним редовима, на киши, снегу, на врућини и хладноћи, да то себи никада више нећу дозволити без стварне потребе.

И држим се тога годинама, бежећи од распродаја, великих отварања са баснословним попустима и обећања о поклонима најбржим купцима.

Бежим и од "црног петка", не схватајући зашто се код нас "примају" само те, по мом мишљењу, понижавајуће и лоше стране капитализма.

Елем, издржала сам и ове године стоички све рекламе и одолела искушењима, а баш на путу кући с посла, у петак, добих и праву потврду да је добар део тих примамљивих понуда уствари једна велика "шарена лажа".

Пажњу ми је привукла новоотворена продавница гардеробе на чијем излогу се шепурила реклама о "великом" снижењу од 30 посто на све комаде.

Ушла сам, признајем, зато што унутра није било скоро никога, а уредно сложена и добро осветљена гардероба ми је деловала занимљиво. Врло брзо сам, међутим, изашла пошто сам прочитала "ситна слова" на реклами - попуст важи само уколико је рачун већи од шест хиљада!

Насмејала сам се и рекла себи - е сад ћеш да победиш тај црни петак!
Како?!

Лако, јединим расположивим оружјем! Игнорисањем!

Успут сам решила да победу (којој сам се свакако надала) потврдим једним "зеленим" викендом, односно бегом из градске гужве која је овај пут била зачињена и купохоличарским заносом!

Побегла сам од тог убитачног споја. Буквално сам се склонила у свој рај, на своју планину, у свој "спа центар", бедем којем црни петак не може ништа.

Док сам остављала иза себе вриштеће рекламе, бљештаве тржне центре и њихове "екстра понуде", аутомобиле и људе спремне да се гурају, чекају и троше више него што имају, срце ми је певало!!!

Остао је "црни петак" иза мене, у тмини и гужви! На мојој планини, у мом селу није имао ни најмање шансе!

Наредна два дана провела сам без продавнице, без реклама и без куповине. Имала сам све што је потребно - домаћи хлеб, домаћу храну, мир, лепоту и тишину коју ремете само птице.

А да, да будем искрена, имала сам и једну "екстра" понуду којој нисам одолела. Брала сам и јела полудивље, миришљаве јабуке које су још увек успешно пркосиле мразу и годишњем добу.

И чула сам лепу вест... Једно теленце, баш ту у комшилуку, успешно је стигло на овај свет, баш у петак!!! Е то је био петак којем сам се баш обрадовала!